Srbija je preduzela mere da ispuni preporuke Evropske komisije u vezi sa bezviznim režimom putovanja u Evropsku uniju (EU), ali treba da uloži dalje napore u integrisano upravljanje granicom, borbu protiv pranja novca i terorizma i u sprečavanje i borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, navodi se izveštaju Evropske komisije, objavljenom u sredu, 4. avgusta.
Četvrti izveštaj Evropske komisije o praćenju bezviznog režima EU sa zemljama Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva sadrži analizu urađenog u 2020. u oblastima azila i readmisije i pravosudne saradnje, javnog reda i bezbednosti, kao i preporuke.
U delu izveštaja o Srbiji navodi se da zemlja treba da usvoji Šengenski akcioni plan, program pokrenut u Beogradu uz podršku EU u februaru 2019, i da obezbedi dovoljnu uključenost svih relevantnih institucija.
Takođe treba da razvije i usvoji novu strategiju integrisanog upravljanja granicom i akcioni plan u skladu sa tim novim konceptom, kao i da prilagodi informativne kampanje o bezviznom režimu relevantnom profilu migranata, uključujuči ranjive grupe, prekoračenja roka i neosnovane zahteve za azil.
Druga preporuka Evropske komisije za Srbiju odnosi se na povećanje napora za sprečavanje i borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma.
U tom cilju potrebno je poboljšati evidencije o istragama, optužnicama i pravosnažnim presudama u slučajevima korupcije na visokom nivou, kao i usvojiti strategiju borbe protiv korupcije sa realnim akcionim planom i efikasnim mehanizmom koordinacije.
Istovremeno, treba nastaviti napredak u implementaciji Zajedničkog akcionog plana za borbu protiv terorizma za Zapadni Balkan i pojačati napore na sprečavanju svih vrsta radikalizacije koja vodi nasilnom ekstremizmu i terorizmu, uključujući nasilni ekstremizam krajnje desnice, navela je Komisija.
Potrebno je, kako se navodi, obezbediti i dalje usklađivanje politike viza Srbije sa EU listama za treće zemlje za koje se traži viza, posebno kada je reč o trećim zemljama povezanim sa rizikom od neregularne migracije ili rizikom po bezbednost EU.
Izveštaj obuhvata Srbiju, Albaniju, BiH, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu a odnosi se na mere koje su te zemlje preduzele u 2020. da ispune preporuke iz prethodnog, trećeg izveštaja.
U izveštaju se zaključuje da sve zemlje i dalje ispunjavaju zahteve za liberalizaciju viznog režima, kao i da su ostvarile napredak u skladu sa preporukama iz prethodne godine.
Kako se navodi, u izveštaju se ukazuje i na oblasti u kojima svaka zemlja treba da uloži dodatne napore.
Ističe se da kretanje bez viza i dalje donosi pozitivne ekonomske, društvene i kulturne koristi članicama EU i partnerskim zemljama.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla je na predstavljanju izveštaja da je putovanje bez viza između članica EU i zemalja Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva veliko postignuće.
"Iako su ograničenja zbog pandemije znatno uticala na mobilnost, zemlje Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva čiji državljani putuju bez viza moraju da unaprede upravljanje migracijama i azilom i da više rade na borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala", istakla je evrokomesarka.
U saopštenju se navodi i da će Komisija i dalje pratiti ispunjavanje zahteva za liberalizaciju viznog režima, a za zemlje Zapadnog Balkana to praćenje će biti u okviru redovnih izveštaja o proširenju.
Trenutno EU ima bezvizni režim sa 61 državom. Taj režim omogućava da državljani trećih zemalja sa biometrijskim pasošem mogu bez vize da borave na području Šengena 90 dana u periodu od 180 dana.
