Foto: Srdjan Pabllo DoroskiOvih dana pažnju kulturne, ali i šire javnosti uzburkala su zbivanja oko Slašarskog pozorišta, jedne od retkih takvih institucija kod nas, koje leti pravi turneju po onim mestima u kojima pozorišta nema ili ono tamo retko svraća. Naime, ova scena na mađarskom jeziku, nakon zahteva Mađrskog nacionalnog saveta, odustala je od turneje i nastavila predstvau „Kazimir i Karolina“ u režiji Robreta Lenarda da iz večeri u veče izvodi samo u selu Kovil kod Bačke Topole.
Rečena predstava, kako je saopštio Mađarski nacionalni savet, zasmetala je zbog navodne „vulgarnosti“, a, kako kažu pozoršnici, u pitanju je zapravo cenzura koja smatra da sve što iskoračuje izvan plitkog sadržaja i lakih nota ne prija uhu i oko „običnog“ gledaoca i shvatanje da tetar služi kao pučka zabava a ne mesto ozbiljnog preispitivanja stvarnosti.
Pa se tako na udaru našao klasični tekst Edena fon Horvata koga su svojevremeno i nacisti spaljivali, zabranjujući i izvođenje predstave po njemu. Sagovornici Danasa slažu se sa ocenom da je u pitanju cenzura kakvoj ni u jednom vremenu nema mesta.
– Otkazivanje turneje Salašarskog pozorišta zbog predstave „Kazimir i Karolina“ je cenzura i grubo političko mešanje u umetničku slobodu i kulturu. Danas je sasvim jasno da nije sporna ova predstava jer u njoj ne postoji ništa što bi moglo da predstavlja problem, a „neprimeren“ rečnik je rečnik koji slušamo svakodnevno i nekoliko psovki koje su se čule tokom predstave slušamo u svim drugim predstavama u Srbiji i u Vojvodini.
Na predstavi su bila i deca, kao i posetioci iz cele Vojvodine. Takozvano „uriniranje“ po sceni, što je izazvalo navodne probleme, je „uriniranje“ iz boce vode i ne vidim tu nikakav problem.
Da li je ovo uvod u političko obračunavanje sa ustanovama kulture na mađarskom jeziku uskoro ćemo videti, a to će se pokazati i ukoliko Salašarsko pozorište ne dobije finansijsku podršku od Mađarskog nacionalnog saveta. Selo se ujedinilo i svi pomažu glumcima, nose im hranu, piće i sve što im je potrebno.
Dakle, zvuči paradoksalno, ali je ovo sjajna reklama za Salašarsko pozorište. Još da uvedu titl na spskom jeziku, gledalište bi bilo prepuno – svedoči Natalija Jakovljević, novinarka portala Magločistač iz Subotice, koja je predstavu pre neko veče pogladala i prenela nam svoje utiske.
– Oduvek sam pozorište doživljavao kao prostor slobode misli, govora, tolerancije i svake vrste umetničke slobode. U teatru estetika i etika su nedeljiva celina. Cenzure i zabrane su u, tom smislu, apsolutno neprihvatljive – slaže se i dr Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja.
Iako, prema sopstvenom priznanju predstavu nije gledao, pa mu je stoga teško i da je komentariše i pozorišni reditelj, glumac i kritičar Dragoljub Seleković poznaje rad reditelja Roberta Lenarda i Slašarskog pozorišta.
– Mislim da je apsolutno neprihvatljivo da se bilo koja organizacija meša u njihov rad, kao što je nedopustivo bilo kome da se meša u bilo koji vid umetničkog izražavanja. Ovo što se desilo sa prekidanjem turneje nam samo pokazuje da smo svi na ovim prostorima zaraženi bolešću diktata. U potpunosti, zato, podržavam odluku da se predstava igra u Kovilu – rekao je za danas Dragoljub Selaković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
