U Beogradu samo jedan venac za Rome stradale u holokaustu

Na vencu je posao na romskom i na srpskom „Zauvek ćete živeti u našim srcima“. Delegaciju su činile izvršna direktorka udruženja Romag Biljana Tasić, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i operska pevačica Nataša Tasić Knežević, solistkinjaopere Srpskog narodnog pozorišta.

“Važno je da pamtimo progon i stradanje nevinih i da nikada ne dozovolimo da se tako nešto ponovi”, njihova je ključna poruka.

Pitanje je, međutim, ko još pamti pogrom Roma tokom Drugog svetskog rata?

Drugi avgust  je određen kao Dan sećanja na Holokaust nad Romima povodom njihovog stradanja u noći 2. avgusta 1944. godine kada su preostali zatvorenici takozvanog Porodičnog logora za Cigane (Zigeunerfamilienlager) u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau pogubljeni u gasnim komorama.

Ubijeno je više od 4.300 muškaraca, žena i dece Roma.

Procenjuje se da je uoči i tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 500.000 Roma, gotovo 50 posto čitave tadašnje romske populacije u Evropi.

U nekim zemljama kao što su Nemačka, Austrija i Češka, većina lokalne romske populacije praktično je zbrisana.

Ni statistika za tadašnju Jugoslaviju nije pouzdana, ali prema procenama romskih udruženja u Srbiji je stradalo oko 46.000, a u NDH oko 80.000 Roma.

Najveće stradanje bilo je već u oktobru 1941, u vreme masovnih odmazdi nad civilima u Kraljevu i Kragujevcu, a veliki broj ubijen je i u Nišu i Leskovcu.

Romi su, zajedno s Jevrejima, ubijani i u logorima Topovske šupe, Jajincima i na Starom sajmištu, kao i u zloglasnom logoru NDH Jasenovcu, gde je ubijeno najmanje 16.000 Roma.