Brnabić: Naći ćemo rešenje za radnike "Geoksa", niko neće biti zaboravljen

Brnabićeva je na pitanje novinara tokom posete Sijarinskoj banji i Jablaničkom okrugu da prokomentariše obaveštenje "Geoksa" da je to proces koji se prirodno dešava kada postoje rast i razvoj jedne ekonomije, te da "italijanska kompanija ne može da izdrži rast minimalne zarade u Srbiji".

Navela je da nikada nije želela da Srbija bude zemlja jeftine radne snage, iako je pre 2014. godine moralo da se radi na takav način, zbog velike nezaposlenosti od 25 odsto, uz 51 procenat nezaposlenih među mladima.

"Morali ste da dovodite investitore koji su radno intenzivni i koji, nažalost, plaćaju zaista minimalne plate. Tada je, čini mi se loše ispregovaran deo za podsticaje za otvaranje radnih mesta. Mi ga nismo pregovarali, ali smo isplatili subvencije. Ali, bilo je da su davane subvencije i kada su investitori držali radnike na minimalcu", navela je Brnabićeva.

Premijerka je napomenula da se od 2014. godine to promenilo, kada je Aleksandar Vučić uveo da se subvencije daju i stranim i domaćim investitorima, koji su time izjednačeni, ali samo ukoliko nivo plata bude 20 odsto iznad minimalca, a zatim su plate polako počele da rastu.

"Danas imate Srbiju u kojoj je prosečna plata nešto iznad 65.000 dinara, a očekujemo da će ići preko 600 evra na početku 2022. godine. Uz predlog da minimalac bude preko 35.000 dinara. Kompanije kao što je 'Geoks' to ne mogu da isprate. Oni će ići u zemlje gde mogu da plaćaju ljude manje", rekla je premijerka.

Dodala je da je uverena da ćemo uspeti u najkraćem roku da se nađe rešenje za ljude koji su radili u "Geoksu".

Neki će preći da rade za investitore koji su već u tim krajevima, a koji se šire, neki novi će doći, ali sam uverena i garantujem da nijednu osobu nećemo zaboraviti i nijednu porodicu ostaviti na cedilu, te da ćemo se boriti i izboriti", poručila je Brnabić.

"Lokalna samouprava treba da prepozna dobre projekte"

Brnabićeva je u Bojniku poručila da je država uvek spremna da podrži sve projekte i inicijative na lokalu koje imaju smisla i vode ka novom rastu i razvoju, ali da se ne sme dozvoliti da sve zavisi od republičke vlade i od Beograda, jer lokalna samouprava treba da prepozna koji su projekti dobri.

"Ne možemo ja ili ministarke Jadranka Joksimović, Anđelka Atanasković da znamo koji je najbolji projekat u Bojniku, Lebanu, Vlasotincu, Medveđi, Crnoj Travi… inicijativa mora da dođe sa lokala", rekla je Brnabićeva novinarima u Bojniku.

Navela je i da u nekim sredinama postoji potencijal lokalne privrede koji je mnogo veći nego što bi značilo dovođenje nekog stranog investitora.

Navela je primer mladog bračnog para iz Lebana koji je otvorio farmu svinja, koja je, kaže, najmodernija u Srbiji. To su, dodala je, učinili svojim sredstvima, koristeći podsticaje za stočarstvo, a sada im Ministarstvo poljoprivrede pomaže da se prijave za IPARD fondove.

Kako je rekla, oni imaju tržište da, koliko god kooperanata imaju u ovom okrugu, oni sve mogu da plasiraju, a pritom su spremni da ulažu u edukaciju, standarde, grla.

"Industrijska zona u Bojniku gotova sledeće godine"

Brnabićeva je obišla i industrijsku zonu "Kosančić" u opštini Bojnik, koja će, kako očekuje, biti završena 2022. godine.

Istakla je da je u tu industrijsku zonu Evropska unija uložila milion evra, a da je iz budžeta dato dodatnih 219.000 evra, i dodala da je tim sredstvima urađeno prvo komunalno opremanje onoga što će biti industrijska zona u Bojniku.

Brnabićeva je navela da je završeno 50 odsto posla i da preostalih 50 odsto treba da izdvoji lokalna samouprava, ali da će se videti koliko to Bojnik može da "izgura".

Dodala je da će se, ukoliko ne može, videti da Ministarstvo privrede pomogne svojim budžetskim sredstvima kako bi se završilo komunalno-infrastrukturno opremanje i da se industrijska zona "Kosančić" pripremi i za nekog stranog investitora.

Ipak, kako je rekla, Srbija treba više da se oslanja na domaće znanje i sposobnosti jer, kako je precizirala, u Bojniku ima 1.650 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

"Treba da vidimo šta je to što možemo da uradimo da pomognemo vama da ojačate, šta je to što još kroz podsticaje možemo da vam damo za sadni materijal, dodatnu edukaciju, elektrifikaciju polja, navodnjavanje – sve ono što vašu proizvodnju može da učini konkurentnijom i održivijom, pa onda da vi u stvari budete korisnici ove industrijske zone. To je ono na čemu moramo da radimo svakog dana", istakla je Brnabićeva.

"U planu Centar za obnovu i razvoj stočarstva u Lebanu"

Brnabićeva je izjavila da je planirano da se u opštini Lebane napravi regionalni edukativni Centar za obnovu, razvoj i digitalizaciju stočarstva, ističući da je to važno za ceo taj kraj.

"Tu se oslanjamo na domaće investitore, na mlade ljude koji su pokrenuli digitalnu farmu svinja koja je jedna od najnaprednijih u Srbiji, moguće i jedina takva u našoj zemlji", rekla je u novinarima u opštini Bojnik premijerka, koja je prethodno u opštini Lebane posetila farmu "Mak".

Navela je da je s vlasnicima farme razgovarala šta dodatno može zajednički da se uradi kako bi se unapredilo njihovo poslovanje, ali i čitav Jablanički okrug.