Širok spektar francuskih društvenih i političkih pokreta, uključujući krajnju levicu, krajnju desnicu, pristalice Žutih prsluka i anktivaksere, izašao je na ulice zbog mera za ubrzanje vakcinacije komplikujući pokušaje vlade da zaustavi širenje koronavirusa.
Poslednje tenzije u Francuskoj odražavaju sve veće podele u svetu oko ovlašćenja država u ograničavanju prava nevakcinisanih, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Desetine hiljada ljudi protestovale su u subotu širom Francuske treći vikend zaredom sa zahtevom da se ukinu, kako tvrde, drakonski propisi koji ih primoravaju da se vakcinišu protiv njihove volje, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).
Na ulicama Pariza, Liona, Marseja i drugih gradova čuli su se uzvici "Ovo je zdravstvena diktatura!" i "Ne vakcinaciji, ne zdravstvenim propusnicama!" na protestima koji su uključili širok spektar društvenih i političkih pokreta, ističe britanski list, ukazujući da su komunisti marširali zajedno s pristalicama krajnje desne partije Nacionalno okupljanje i nekima iz pokreta Žuti prsluci.
Oni se protive novom zakonu kojim je vakcinacija protiv kovid-19 obavezna za zdravstvene radnike i koji zahteva zdravstvenu propusnicu za sve koji žele da uđu na javna mesta, poput restorana, barova ili brzih vozova.
Iako je konačna verzija zakona razvodnjena prošlog vikenda, glasna manjina francuskih građana i dalje se žestoko protivi pravilima za koja smatra da krše njihove lične slobode.
Ipak, ocenjuje Fajnenšel tajms, uprkos grupama ogorčenih protivnika, politika vlade za vakcine se zasad pokazala uspešnom u povećanju stope vakcinacije uz odobravanje šire javnosti.
Prema nedavnim istraživanjima, više od 60 odsto Francuza se zalaže za zdravstvenu propusnicu za ulazak na javna mesta, dok 70 odsto podržava obaveznu vakcinaciju za negovatelje.
Predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je najavio uvođenje sanitarne propusnice kako je kampanja vakcinisanja gubila zamah dok se istovremeno širi veoma zarazan delta soj korona virusa.
Čini se, dodaje list, da se isplatila njegova odluka da krene s tvrdom strategijom vakcinacije, pošto je, prema vladinim podacima, dnevni broj datih prvih doza skočio na više od 350.000, nakon što je prošlog meseca stagnirao na oko 160.000.
Protesti, treću nedelju za redom, poklapaju se s nastojanjem vlasti da zaustave novi talas infekcija koji počinje da vrši pritisak na francuske bolnice u kojima, prema vladinom izveštaju, 85 odsto pacijenata s COVID-19 nije vakcinisano, ističe Njujork tajms (The New York Times).
Više od 200.000 ljudi marširalo je u Parizu, gde je bilo raspoređeno 3.000 policajaca, kao i u drugim gradovima, uključujući Marsej, Ren i Strazbur.
Povećanje protesta iz nedelje u nedelju i njihova šarolika mešavina demonstranata, prema oceni njujorškog lista, takođe su i sve veći izvor zabrinutosti za vladu.
Demonstranti su jedinstveni u nepoverenju prema medijima i vladi predsednika Makrona, ali tu sličnosti prestaju, ističe Njujork tajms.
Među demonstrantima su aktivisti krajnje desnice i krajnje levice, kao i pristalice Žutih prsluka i teoretičari zavere, ali i vakcinisani ljudi koji tvrde da je zdravstvena propusnica opresivna i nepravedna.
Među demonstrantima su takođe i porodice ljute zbog novih pravila koja nalažu da će nevakcinisani učenici srednjih škola, mada ne i vakcinisani, biti poslati kući ako se u njihovom razredu otkrije zaraza korona virusom.
Pored krajnje desnice i Žutih prsluka koji su našli zajednički jezik u francuskom "antivakserskom karnevalu", na protestima su učestvovali i zdravstveni radnici ljuti zbog naredbe da se do 15. oktobra potpuno vakcinišu ili im preti suspenzija bez plate, ukazuje Tajms (The Times).
Demonstranti ipak deluju kao mešavina antivaksera, od kojih mnogi podržavaju ekstremnu desnicu, i ljudi koji prihvataju vakcine ali se protive prinudi, ističe londonski list.
Novi pokret okuplja "istu vrstu ljudi" kao Žuti prsluci, rekao je sociolog Filip Breton (Philippe) s univerziteta u Strazburu.
Širok spektar francuskih društvenih i političkih pokreta, uključujući krajnju levicu, krajnju desnicu, pristalice Žutih prsluka i anktivaksere, izašao je na ulice zbog mera za ubrzanje vakcinacije komplikujući pokušaje vlade da zaustavi širenje korona virusa.
Poslednje tenzije u Francuskoj odražavaju sve veće podele u svetu oko ovlašćenja država u ograničavanju prava nevakcinisanih, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Desetine hiljada ljudi protestovale su u subotu širom Francuske treći vikend zaredom sa zahtevom da se ukinu, kako tvrde, drakonski propisi koji ih primoravaju da se vakcinišu protiv njihove volje, piše Fajnenšel tajms (The Financial Times).
Na ulicama Pariza, Liona, Marseja i drugih gradova čuli su se uzvici "Ovo je zdravstvena diktatura!" i "Ne vakcinaciji, ne zdravstvenim propusnicama!" na protestima koji su uključili širok spektar društvenih i političkih pokreta, ističe britanski list, ukazujući da su komunisti marširali zajedno s pristalicama krajnje desne partije Nacionalno okupljanje i nekima iz pokreta Žuti prsluci.
Oni se protive novom zakonu kojim je vakcinacija protiv COVID-19 obavezna za zdravstvene radnike i koji zahteva zdravstvenu propusnicu za sve koji žele da uđu na javna mesta, poput restorana, barova ili brzih vozova.
Iako je konačna verzija zakona razvodnjena prošlog vikenda, glasna manjina francuskih građana i dalje se žestoko protivi pravilima za koja smatra da krše njihove lične slobode.
Ipak, ocenjuje Fajnenšel tajms, uprkos grupama ogorčenih protivnika, politika vlade za vakcine se zasad pokazala uspešnom u povećanju stope vakcinacije uz odobravanje šire javnosti.
Prema nedavnim istraživanjima, više od 60 odsto Francuza se zalaže za zdravstvenu propusnicu za ulazak na javna mesta, dok 70 odsto podržava obaveznu vakcinaciju za negovatelje.
Predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) je najavio uvođenje sanitarne propusnice kako je kampanja vakcinisanja gubila zamah dok se istovremeno širi veoma zarazan delta soj korona virusa.
Čini se, dodaje list, da se isplatila njegova odluka da krene s tvrdom strategijom vakcinacije, pošto je, prema vladinim podacima, dnevni broj datih prvih doza skočio na više od 350.000, nakon što je prošlog meseca stagnirao na oko 160.000.
Protesti, treću nedelju za redom, poklapaju se s nastojanjem vlasti da zaustave novi talas infekcija koji počinje da vrši pritisak na francuske bolnice u kojima, prema vladinom izveštaju, 85 odsto pacijenata s kovid-19 nije vakcinisano, ističe Njujork tajms (The New York Times).
Više od 200.000 ljudi marširalo je u Parizu, gde je bilo raspoređeno 3.000 policajaca, kao i u drugim gradovima, uključujući Marsej, Ren i Strazbur.
Povećanje protesta iz nedelje u nedelju i njihova šarolika mešavina demonstranata, prema oceni njujorškog lista, takođe su i sve veći izvor zabrinutosti za vladu.
Demonstranti su jedinstveni u nepoverenju prema medijima i vladi predsednika Makrona, ali tu sličnosti prestaju, ističe Njujork tajms.
Među demonstrantima su aktivisti krajnje desnice i krajnje levice, kao i pristalice Žutih prsluka i teoretičari zavere, ali i vakcinisani ljudi koji tvrde da je zdravstvena propusnica opresivna i nepravedna.
Među demonstrantima su takođe i porodice ljute zbog novih pravila koja nalažu da će nevakcinisani učenici srednjih škola, mada ne i vakcinisani, biti poslati kući ako se u njihovom razredu otkrije zaraza korona virusom.
Pored krajnje desnice i Žutih prsluka koji su našli zajednički jezik u francuskom "antivakserskom karnevalu", na protestima su učestvovali i zdravstveni radnici ljuti zbog naredbe da se do 15. oktobra potpuno vakcinišu ili im preti suspenzija bez plate, ukazuje Tajms (The Times).
Demonstranti ipak deluju kao mešavina antivaksera, od kojih mnogi podržavaju ekstremnu desnicu, i ljudi koji prihvataju vakcine ali se protive prinudi, ističe londonski list.
Novi pokret okuplja "istu vrstu ljudi" kao Žuti prsluci, rekao je sociolog Filip Breton (Philippe) s univerziteta u Strazburu.
Starosti između 30 i 50 godina, sa skromnim primanjima i podozrivi prema političarima, medijima i drugim javnim institucijama, oni smatraju da je zdravstvena propusnica pokušaj isključivanja nevakcinisanih iz društva, naveo je Breton.
Protesti su takođe održani u Rimu i drugim italijanskim gradovima zbog sličnih "zelenih propusnica" koje treba da stupe na snagu 6. avgusta, sa znacima sve veće podele širom Evrope oko toga koliko država treba da ograničava prava nevakcinisanih, ističe Tajms.
Vašington post (The Washington Post) takođe ocenjuje da demonstracije u Francuskoj protiv "zdravstvene propusnice" predstavljaju najnovije tenzije u svetu oko ovlašćenja vlade da nagradi imunizovane i zadrži ograničenja za one koji odbiju da prime vakcinu.
U Nemačkoj su otkazane demonstracije pošto su vlasti u Berlinu odbile da daju odobrenje za 13 marševa na kojima su se očekivale desetine hiljada protivnika ograničenja za korona virus.
Sudije u Berlinu su ocenile da je zabrana protesta neophodna kako bi se sprečilo dalje povećanje broja zaraza među učesnicima protesta.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR