Vodene bujice nemačkim političarima i donose i odnose prilike za sticanje političkih poena pred izbore za parlament 26. septembra
Piše: Mirko Dautović
Takozvane “stogodišnje” poplave pogodile su zemlje u slivu Rajne, između ostalih i Nemačku, koja je usred izborne kampanje. Ovo su već treće ili četvrte “stogodišnje” poplave u ovom veku u Nemačkoj (2016, 2013, 2002) i postoji konsenzus da su njihova učestalost i razorna snaga posledice klimatskih promena. Globalno otopljavanje se tek zagreva, ali postavlja se kratkoročno pitanje – hoće li i kako ove poplave uticati na izbore za nemački parlament 26. septembra?
Od sredine jula traju padavine koje su pitome rečice poput Ara ili Ernfta u slivu Rajne pretvorile u sedam metara duboku bujicu koja nosi sve pred sobom. Za sat vremena bi idilični potoci pored vikendica i farmi toliko nabujali da su stanovnici i njihovi kućni ljubimci spas mogli da nađu samo na krovovima, gde su čekali evakuaciju helikopterima nemačke vojske Bundesvera. Sada su mnogi od njih po vatrogasnim postajama, školama, klinikama i ostalim javnim zgradama na uzvišju, van domašaja visokih voda.
Padavine i dalje traju, zasad se zna da je u poplavama poginulo najmanje 150 osoba u pogođenim pokrajinama Porajnje-Falačka i Severna Rajna-Vestfalija. Izborna kampanja je u toku i oči javnosti su uperene u glavne kandidate za mesto kancelara. Njihovo ponašanje i poruke koje šalju bilo rečima bilo gestovima javnost analizira, meri i procenjuje. I zasad sve kandidate nalazi manjkavim.
ŠANSA ZA LAŠETA: Armin Lašet je kandidat konzervativne Hrišćansko-demokratske unije za naslednika svoje partijske drugarice Angele Merkel na mestu kancelara Nemačke. On je ujedno i ministar-predsednik poplavama pogođene pokrajine Severna Rajna-Vestfalija, tako da je ova katastrofa šansa za njega da pokaže kako se snalazi u kriznoj situaciji. Svi mediji to znaju i zato je sva pažnja usmerena na njega, što izgleda da mu uopšte ne prija.
Možda empatija i saosećanje, pa ni samopouzdanje u katastrofama nisu važniji od sposobnosti upravljanja situacijom, ali su za predstojeće izbore i nastup i rešavanje krize koje političar pokaže podjednako presudni. Uspešan i nenadmašan primer je Gerhard Šreder, koji je bio kancelar 2002. kada su Nemačku zadesile prve “stogodišnje” poplave samo mesec dana pred izbore. Šreder, maestro politike, iskoristio je tu šansu i osigurao pobedu svoje SPD na izborima. Po tom uzoru sada se procenjuje i Lašet.
Lašet se ekspresno vratio sa odmora kako bi obilazio pogođene građane. On ih sluša, deluje ozbiljno, priča s njima, obećava pomoć pokušavajući da ne deluje kao levo smetalo spasiocima, a da se istovremeno nametne kao očinska figura zaštitnika nemoćnih. Međutim, on u solo-nastupima deluje drveno, a u zajedničkim nastupima sa ostalim visokim zvaničnicima kao čovek koji nije ni sposoban, a ni rad da se bavi državničkim poslovima. Pored kancelarke Merkel, kojoj Nemačka tepa “Mutti” (mama), u nastupu u Bad Munsterajfelu delovao je previše fokusiran na cifre i evre, a njegov govor dosadan, bez dovoljno energije i emocija. Pored ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera delovao je zbunjeno i umorno.
AUTOGOLOVI: No, najgori je bio njegov zajednički nastup sa predsednikom Savezne Republike Frank-Valterom Štajnmajerom. Dok je Štajnmajer dostojanstveno izražavao svoje saučešće tokom govora u poplavljenom gradu Erftštatu, kamere su uhvatile Lašeta kako se sa članovima svog tima nekih deset metara pozadi smeje, kao da pričaju viceve ili se sprdaju sa govorom predsednika, što je uvreda i žrtvama poplava i šefu države. Izvinio se Lašet vrlo brzo, ali ta slika mu neće biti zaboravljena.
Pritom, nije jasno kakvu pouku CDU pod Lašetovim vođstvom izvlači iz ovoga. Da li će obnova i pomoć pogođenim oblastima biti plaćeni iz nemačkog saveznog budžeta? Nije jasno jer se CDU gnuša budžetskih deficita iz ideoloških razloga. Da li će Nemačka brže napustiti ugalj i preduzeti brže korake za obustavljanje emitovanja gasova staklene bašte? CDU planira da se poslednja termoelektrana na ugalj ugasi 2038, a tzv. klimatska neutralnost postigne 2045.
Lašet je lično kao ministar-predsednik Severne Rajne-Vestfalije promovisao kopanje uglja i čak žrtvovanje šuma zarad otvaranja novih ugljenokopa, a istovremeno je blokirao izgradnju eolskih elektrana. Ne deluje verovatno ni da može da zauzme radikalniji proekološki stav niti da bi mu javnost poverovala na osnovu njegovih prethodnih dela. On je, doduše, pozvao na brže i jače korake u zaštiti klime, ali na pitanje znači li to konkretno brže napuštanje uglja, odgovorio je: “Politika se ne menja samo zato što je danas loš dan”. Pritom je zaboravio novinarkino ime i iznervirano i arogantno je oslovio sa “mlada damo”, čime je sebi dao najmanje dva autogola.
Njega drugi kandidati iz protivničkih stranaka ne napadaju u ovom trenutku jer vlada džentlmenski sporazum da se katastrofa ne koristi u izborne svrhe dok ne prođe kako se ne bi ometali napori spasilaca i instrumentalizovale žrtve. Međutim, njegov protivnik iz redova sopstvene partije Bavarac Markus Zeder vreba. Lašet je njega porazio voljom izvršnog odbora partije, ali Zeder ostaje voljeniji među članstvom. On je već plasirao ambiciozniji plan za zaštitu klime i za zaštitu od klimatskih promena za svoju Bavarsku nego što je CDU-ov plan za celu Nemačku. Neki bi cinično rekli, budući da od mera koje je najavljivao još ranije malo toga nije ostalo mrtvo slovo na papiru.
Za očekivati bi bilo da ove poplave, nagoveštaj klimatskih promena, jačaju podršku Zelenima i njihovoj kandidatkinji za kancelarsku poziciju Analeni Berbok. Ta pretpostavka se trenutno ne očitava u anketama u kojima za Zelene daje glas 18-20 odsto građana, dok se za CDU i dalje izjašnjava oko 30 odsto.
SERIJA SKANDALA: Seriju nepotrebnih skandala Berbokova je nastavila prošlog vikenda kada je najavila da je u jednoj TV emisiji koja će biti tek emitovana upotrebila “N-reč” (Neger, srodno engleskom Nigger, od latinskog prideva niger, izuzetno pogrdna reč za crnca). Ona je tu reč upotrebila opisujući situaciju u kojoj se njen prijatelj borio protiv rasizma, ali je time što je izrekla tu reč prekršila tabu nemačkog društva. Još jedan nepotreban skandal koji će njeni neprijatelji, neprijatelji Zelenih, ščepati i pretvoriti u oružje za napad na nju.
Zaista se sve češće postavlja pitanje njenog talenta da sebe zakopa u nove zamke koje je sama iskopala. Mnogi glasači Zelenih ne mogu da je svare i najavljuju da će glas dati nekom drugom ako Berbok ne odstupi, a voljeniji Robert Habek ipak postane kandidat. Čak 46 odsto Nemaca nema dobro mišljenje o njoj, naspram samo 22 odsto pozitivno nastrojenih.
Postavilo se i pitanje porekla mržnje koja se po društvenim mrežama izliva prema Zelenima i Berbokovoj lično. Pisali smo već u broju 533. Novog magazina o problemima Zelenih u javnom mnjenju Nemačke. No, pored urođene antipatije, Zeleni su odabrali čak četiri moćna neprijatelja u čijem je interesu da ovi osvoje što manje mesta u Bundestagu. Pisali smo već o prirodnom neprijateljstvu hemijskih i energetskih koncerna prema Zelenima. Drugi su krajnje desničarski krugovi bliski partiji “Alternativa za Nemačku” (AfD). Muž jedne od članica glavnog odbora osnovao je nevladinu organizaciju čiji je jedini cilj širenje neistina i kleveta protiv Zelenih i Berbokove, što im ona olakšava svojim skandalima.
Zeleni su već najavili da bi u svojoj spoljnoj politici agresivnije zastupali odbranu ljudskih prava, kao i da NATO vide kao instrument u borbi za zaštitu istih, i to naročito od dve autoritarne sile – Rusije i Kine. Na ovom mestu se treba setiti da je Rusija u okviru svojih sajber aktivnosti osnovala takozvane farme botova, kompjuterske centre odakle su agenti Rusije ostavljali komentare po društvenim mrežama protiv Hilari Klinton u predizbornoj kampanji za američke predsedničke izbore 2016, što je za posledicu imalo dodatnu polarizaciju američkih birača i pobedu Donalda Trampa. Slična kampanja sada se vodi protiv Berbokove i obaveštajne službe Nemačke se boje da dolazi sa istih farmi botova u Rusiji i, možda, u Kini.
Pritisnuti ovakvim napadima, Zeleni su i dalje u defanzivi. Možda bi upravo sada bio trenutak da pojačaju svoju kampanju, da obećaju radikalnije politike u borbi za spasavanje klime, da istaknu da su o ovome govorili sve vreme, da se moraju napustiti ugalj i sva druga fosilna goriva do 2030-2035, da se velika sredstva ulože u pripreme za ovakve katastrofe u budućnosti i mnogo toga drugog.
Ali oni znaju da važe za partiju zabrana, da bi njihovi neprijatelji uzeli svaku radikalnu meru i preokrenuli je protiv njih, kao toliko puta dosad. Pritom, s kapitenom kakva je Berbok boje se daljih skandala i blamova i najradije je drže daleko i od teme i od oblasti poplava.
POLITIČKA KRATKOVIDOST: Što se tiče samih poplava i budućih katastrofa, politička kratkovidost diktira zanemarivanje opasnosti. Kuće koje su poplavljene izgrađene su u oblastima koje su već godinama naznačene kao visoko rizične. U zemlji opsednutoj privrednim rastom izgradnja je uvek imala primat i nad naukom i nad prirodnom okolinom. U zemlji opsednutoj uštedama i budžetskim suficitom mere civilne zaštite decenijama su zanemarivane. Čitaocu će biti teško da poveruje, ali u nekim mestima se nisu oglasile sirene da najave opasnost jer nisu održavane od kraja Hladnog rata zbog budžetske uštede, tako da su manastirska zvona zbunjenim ljudima najavljivala naglo nastalu opasnost.
Nemački federalizam koji smo spomenuli u 518. broju kao razlog nesnalaženja Nemačke u epidemiji kovida-19 i ovde je doprineo katastrofi jer se ne zna ko je za šta nadležan. Federalne meteorološke službe poslale su dopis opštinama, ali ove nisu znale šta da rade s njima jer nisu nadležne za katastrofe, kao ni federacija. Nadležne su pokrajine. Pritom, rukovodioci provincijskih opština nisu poverovali u prognoze koje predviđaju poplave i bujice duboke deset metara. Sve to govori o neophodnosti Nemačke da se transformiše i tehnološki, i administrativno, i ekonomski.
Padavine koje i dalje traju možda će odneti i neke političke karijere sa sobom, ali teško da će sprati nemačku ljubav prema inerciji i nemenjanju.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR