Arktik se zagreva tri puta brže od ostatka planete

Arktik se zagreva otprilike tri puta brže od planete u celini, upozorili su naučnici u izveštaju. Godišnje temperature na Arktiku sada su 3,5 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, dok se Zemlja generalno zagrejala za 1,2 stepena. Međutim, sadašnje razmere vremenskih nepogoda mnogo su veće nego što su klimatski naučnici očekivali za ovaj nivo globalnog zagrevanja.

Permafrost (zona večitog snega i leda) trenutno pokriva oko 65 odsto teritorije Rusije, ali se brzo topi zbog klimatske krize. Prema izveštaju, Republika Saha i regioni Čukotke i Magadana su najugroženiji urušavanjem večitog leda. „Naučnici su bili šokirani da toplo vreme pogodno za odmrzavanje večitog leda događa otprilike 70 godina ispred ranijih projekcija“, navodi se u saopštenju.

U izveštaju se takođe upozorava da bi do 2100. Arktik mogao izgubiti 89 odsto večitog leda. Ogromne prirodne rezerve metana i drugih gasova koje stvaraju efekat staklene bašte zatvorene su u ledu. Zbog brzog topljenja, sve više gasova se ispušta u atmosferu, ubrzavajući klimatsku krizu, navodi se.

U kombinaciji sa otapanjem glečera i morskog leda, ovo bi moglo dovesti Arktik u stanje gde će postati gotovo nemoguće zaustaviti ubrzanje klimatskih promena. Kako se večito sneg i led tope, oni oslobađaju hemikalije i bakterije koje su bile zamrznute milenijumima.

Stručnjaci su u izveštaju upozorili da bi to moglo uzrokovati povećanje nivoa otrovne žive u rekama, pa čak i oživeti velike boginje i druge bolesti koje su mirovale generacijama. Otapanje  leda takođe može ozbiljno oštetiti gasovode, puteve, aerodrome i drugu vitalnu infrastrukturu, upozorili su naučnici.

Nuklearnoj elektrani u Čukotskom Bilibinu i nekoliko brana u okolini Magadana preti urušavanje jer „sede“ na ledu.