foto Vojkan RistićItalijanski Geoks nije jedina firma koja će otići iz Srbije i dok predsednik Aleksandar Vučić tvrdi da će da pronađe nove koje bi uz državne podsticaje zaposlile otpuštene radnike, ekonomisti ponavljaju da je politika subvencija posebno u radno intenzivnim granama štetna i kratkoročna.
Prema rečima Jovana Zubovića, direktora Instituta ekonomskih nauka, odlazak fabrike koja zapošljava 1.200 radnika ali i najava da će se neke druge povući iz Srbije, pravi problem na tržištu rada jer je reč o kompanijama za koje su radili ljudi uglavnom usko specijalizovani samo za jednu delatnost.
– U slučaju da se u ponudi ne pojavi drugo radno mesto iz iste vrste proizvodnje, oni će teško moći da nađu alternativni posao. To je gorući problem a posledica je toga što smo jako puno radnika zaposlili u fabrikama sličnim Geoksu, visoko radno intenzivnim granama i jako nisko tehnološki intenzivnim. Zato imamo situaciju da kad raste cena rada u Srbiji, vlasnici firmi donose odluke da svoje pogone isele iz naše zemlje. Sličan, samo obrnut proces bio je kada su oni došli iz nekih drugih zemalja gde je cena rada ranije počela da raste – kaže Zubović.
On dodaje da u kratkom roku to ne može da izazove velike posledice jer nisu sve firme istovremeno odlučile da odu, ali problem postoji i mora da se pronađe alternativni način kako te ljude zaposliti. Slično se, podseća, dešavalo 2010. kada je doneta odluka da se masovno zapošljavanje obezbedi privlačenjem stranog kapitala. Računalo se na firme sa radno intenzivnim poslovima gde je visoka tražnja radne snage.
– Sada se mora napraviti neka nova strategija. Više ne možemo da nudimo ono iz 2010. odnosno jeftinu radnu snagu, već moramo da nađemo alternativni put kako tim ljudima da se obezbede poslovi u budućnosti. To jeste strateški problem koji se neće rešiti sam od sebe – ističe Zubović.
Potvrđuje da je politika subvencija indirektno škodila razvoju domaće privrede, jer je tehnički omogućena nelojalna konkurencija između stranih firmi koje su dobijale subvencije i domaćih koje nisu imale mogućnost da ostvare tu podršku na isti način. Zato sad imamo situaciju da se domaća privreda nije razvila do nivoa u kome bi mogla da zameni strane kompanije koje odlaze, što pokazuje da je model privlačenja stranih investitora bio nepromišljen, odnosno nije se dugoročno razmišljalo o tome kakve posledice mogu biti, zaključuje Zubović.
– Plate su u Srbiji porasle i rekao bih da mi više nećemo tražiti investitore koji inače idu u Bangladeš i slične zemlje. Promenila se situacija ali i nema mnogo smisla da za takve industrije dajemo tolike subvencije. Ako već plaćamo, bilo bi dobro da to činimo za grane koje stvaraju neku veliku vrednost – kaže profesor LJubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta.
I njegov kolega Boško Mijatović tvrdi da subvencije, iako mogu nekoga da privuku, ne donose trajne rezultate. Razlozi za povlačenje tih firmi mogu da budu različiti, ali svakako je uticalo to što je cena rada sa početnih 200 sada dostigla 300 evra.
– Na primeru Kine vidljivo je kako se situacija sa rastom zarada menja. Oni su nekada bili svetski proizvođači u tekstilu, a sada proizvode avione, automobile, elektroniku. Znači da poskupljenje radne snage menja kalkulaciju firme, a menja i stanje na tržištu rada. Kod nas je to tržište jako čudno, u Beogradu se, na primer, ne može naći radna snaga za uslužne delatnosti, za kuvare, konobare pa su kafane počele da skraćuju radno vreme, jedna smena im radi po ceo dan. Sa druge strane, u unutrašnjosti imate višak zaposlenih pa izgleda da se tržište sužava – kaže on.
Dodaje da u Srbiji ne postoji strategija kako zbrinuti radnike koji u takvoj situaciji ostanu bez posla, ali naglašava da nam ona nije ni potrebna „kad imamo predsednika koji će da juri okolo ne bi li našao nekog investitora koji će preuzeti radnike iz Geoksa“. Da li će, kako se najavljuje, turski Teklas iz Vladičinog Hana da preuzme bar oko 500 radnika Geoksa, nije baš izvesno, ali profesor Mijatović kaže da to uglavnom zavisi od profila radnika potrebnih toj fabrici. „Ako je potrebna niskokvalifikovana radna snaga, onda možda i može. Vučiću je svejedno, on će da nagura radnike u fabriku po svaku cenu da bi se reklo da je rešio problem“, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
