Ornitolog Ričard Mejdžor naime, video je da kakadu kljunom podigne poklopac kante, otvori je, a zatim stane na ivicu i pokretima napred-nazad uspe da promeša njen sadržaj kako bi video da li unutra ima nešto jestivo.
Zaintrigiran, Mejdžor je se udružio sa istraživačima iz Nemačke kako bi otkrili koliko je kakadua naučilo ovaj trik. Početkom 2018. godine otkrili su iz ankete među lokalnim stanovništvom da su ptice u tri sidnejska predgrađa savladale novu tehniku ishrane. Do kraja 2019. ovo su radili papagaji iz čak 44 dela grada, prenosi AP.
"Sa tri oblasti na 44 za dve godine, znači da se ova veština veoma brzo raširila među njima" rekao je Mejdžor koji radi u Australijskom muzeju.
Sledeće pitanje istraživača bilo je da li su kakadui sami smislili kako se to radi ili su kopirali strategiju od nekih od iskusnih ptica. Njihovo istraživanje, objavljeno u četvrtak u časopisu Science, zaključilo je da su ptice uglavnom naučile posmatrajući svoje vršnajke.
"To širenje veštine se nije samo slučajno pojavilo. Počelo je u južnom predgrađu i krenulo da se širi ka spolja" rekao je Mejdžor.
Posmatranje novog „kulturnog trenda“ koji se širi u divljini - ili predgrađima - u realnom vremenu pružilo je istraživačima kakadua posebnu priliku, rekla je Lusi Aplin, kognitivni ekolog sa Instituta Mak Plank za ponašanje životinja u Nemačkoj i koautor studije. „Ovo je san naučnika“, rekla je.
Tokom leta 2019., dan sakupljanja smeća u predgrađu Sidneja bio je istraživački dan tima. Dok su se kamioni za smeće kotrljali svojim rutama, a ljudi gurali kante do ivičnjaka, stručnjak za bihevorijalnu ekologija Instituta Mak Plank Barbara Klamp vozila se okolo i snimala sletanje kakadua na kante. Nisu svi kakadui uspeli da ih otvore, ali snimila je oko 160 video snimaka uspešnih i upornih papagaja.
Analizirajući snimke, Klamp je shvatila da je velika većina ptica koje otvaraju kante mužjaci, koji su obično veći od ženki. Ptice koje su savladale trik takođe su bile dominantne u socijalnim hijerarhijama.
"To sugeriše da ako ste socijalno povezani, imate više mogućnosti da posmatrate i steknete novo ponašanje - a takođe i da ga širite“, rekla je.
Kakadui su izuzetno druželjubive ptice koje se hrane u malim grupama, a u Sidneju se retko mogu videti same. Iako je njihov broj opao širenjem australijskih gradova, ove smele i kreštave ptice uglavnom su nalazile način da prežive.
"U nepredvidljivom, brzo promenljivom okruženju sa neizvesnim izvorima hrane, životinje "oportunisti" uspevaju da opstanu“, rekla je Izabel Lamer, istraživačica ponašanja sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, koja nije bila uključena u istraživanje.
Papagaji, među kojima je i kakakdu, poznati su po tome što su među najpametnijim pticama. Imaju mozak veličine oraha, ali gustina neurona upakovanih u njihov prednji mozak daje mnogim vrstama kognitivne sposobnosti slične velikim majmunima, rekla je Iren Peperberg, naučnica sa Harvarda, koja je proučavala afričke sive papagaje.
Iako su afrički sivi papagaji poznati po svojoj sposobnosti da oponašaju i ponekad shvataju ljudski govor, kakadui su vešti u korišćenju i manipulisanju novim alatima, poput kutija za slagalice u laboratoriji ili poklopaca za smeće u divljini, rekla je ona.
Kurir.rs / AP,
Foto: AP / Barbara Klump/Max Planck Institute of Animal Behavior
NE PROPUSTITE
