Turkmenistan i San Marino konačno pobegli od trećine sveta koja nikad nije videla olimpijsku medalju

Kada se na TV ili ekranima digitalnih uređaja naređaju svečane ceremonije dodele medalja, posebno u sportovima koji imaju "bezbroj" disciplina kao što su plivanje i atletika, iz fotelje se čini da nema zemlje ili teritorije čija zastava se bar jednom nije zaviorila na "pobedničkim" jarbolima od osnivanja modernih Olimpijskih igara.

Međutim, koliko je vraški teško biti među troje najboljih na Igrama, može da oslika trenutna tabela medalja na kojoj se nalazi 67 imena zemalja i teritorija od ukupno 205 (plus Izbeglički olimpijski tim) koliko ih je poslalo sportiste u Tokio. Dakle, manje od 33 odsto (32,52), a već je "iscurela" prva nedelja samita u Japanu.

Kada je u pitanju generalni zbir, odnosno koliko je zemalja i timova osvajalo medalje od prvog okupljanja u Atini 1896. do 2016. godine, stigao je do broja 150, računajući 15 država i reprezentacija koje više ne postoje poput Jugoslavije, SCG, Istočne Nemačke, SSSR, Čehoslovačke...

Od Tokija će taj broj, bar za sada biti uvećan za Turkmenistan, koji je tek u sedmom pokušaju stigao do medalje - srebrne - koju je podigla dizačica tegova Polina Gurjeva i San Marino čija se zastava tek na 15. učešću na Letnjim Igrama prvi put zaviorila zastava u čast nekog sportiste iz Kneževine, Alesandre Perilia koja je upucala glinenih golubova za bronzu.

A medalju na letnjim Igrama, još sanja 69 selekcija. Iz Evrope čak šest, Albanija (9. učešće u Tokiju) BiH (8), Andora (12), Malta (17) Monako (21), i Lihtenštajn (18) koji za razliku od ostalih iz tog društva može da se diči sa deset "zimskih" medalja u čemu su najviše doprineli verovatno tamošnji najslavniji skijaški, a verovatno i sportski par, sestra Hani (2 zlata, srebro, bronza) i brat Andreas Vencel (srebro i bronza).

Pomenuti Monako je rekorder po broju "jalovih" učešća na Igrama, a iza Kneževine je Mijanmar. Ovoj azijskog državi ni promena imena (nekada Burma), nije pomogla da u prethodnih 17 Igara stigne dalje od četvrtog mesta dizačice tegova Kaji Ti Vin (2016. godine).

Tik uz nju je Malta (17. učešće u Tokiju). Zatim slede Bolivija (15), Mali (13), Nepal (14), Belize (13), Čad (13), Republika Kongo (13), Liberija (13), Madagaskar (13), Nikaragva (13), Salvador (12), Honduras (12)...

Tek nešto neuspešniji, odnosno s manje pokušaja bez medalje su nekadašnji Svazilend, a današnji Esvatini (11), Angola (10)...

Pa kada samo zbog jedne stotinke, jednog milimetra, jednog poena, jednog gola, "pola" koša, neko od naših sportista ostane bez medalje ili finala, nije teško prisetiti se da su oni bez obzira što nisu uspeli da naprave taj poslednji korak ka pobedničkom stepeniku, iza sebe ostavili milione drugih, odnosno ispred njih su...