Reč je o postupku priznavanja prethodnog učenja namenjenog odraslima koji iz različitih razloga nisu završili školovanje ili su u međuvremenu svoje formalno stečeno znanje zamenili radom u drugom zanimanju.

Na taj način se obrazovanje približava privredi, a dobijanjem sertifikata za stečenu kvalifikaciju svaka odrasla osoba biće prepoznata na tržištu rada, što ranije nije bio slučaj.

U pilotiranju će učestvovati 22 srednje stručne škole a prvi kandidati biće odrasli koji su do sada bez setifikata radili kao armirači, zidari, rukovaoci građevinskom mehanizacijom, tesari, pekari, mesari, kuvari, stolari i modni krojači. I nije slučajno što je odabrano ovih devet kvalifikacija. Podaci iz NSZ su pokazali da najveći broj nezaposlenih bez kvalifikacija ima ova radna iskustva. Takođe postoji potreba za kvalifikovanim kadrovima u ovim oblastima.

"Do sada su takva lica, bez sertifikata, imala problem da dokažu da znaju da rade određen i posao, pri zapošljavanju" rekla je pomoćnica ministra prosvete za dualno obrazovanje i vaspitanje prof dr Gabrijela Grujić.

Prvi korak od priznavanja neformalnog obrazovanje jeste postupak dokazivanja radnog iskustva na osnovu kojeg se traži sertifikat o kompetencijama, objašnjava Grujić. Ti dokazi mogu biti razne diplome, neki sertifikati, uverenja, licence, reference, mišljenje ili preporuka od poslodavaca, izveštaj o radu, uzorci, fotografije, video snimci, Izjava kandidata o prethodnom iskustvu itd.

Kandidat se obraća određenoj školi (informacije ima na sajtu Ministarstva prosvete) i prilaže prijavu zajedno sa dokaznim dokumentima. Potom se određuju savetnik i ocenjivač, koji izrađuju plan za procenu ishoda učenja i odmah posle toga se zakazuje termin polagnja ispita.

Ceo postupak trebalo bi da traje najviše 3 meseca.

Kvalifikacije stečene kroz radno iskustvo a potvrđene kroz postupak priznavanje prethodno učenja na tržištu rada biće potpuno jednake onima stečenima kroz obrazovni sistem. Zato sve priznate kompetencije moraju da budu usklađene sa standarom kvalifikacija.