Prašuma Janj na listi svetske baštine UNESCO: Evo ko su ljudi zaslužni za ovaj uspeh (FOTO)
Odbor za svetsku baštinu UNESCO proglasio je prašumu "Јanj" kod Šipova prirodnim dobrom od svetskog značaja. Zasluga je to nekoliko ljudi koji godinama posvećeno rade na zaštiti i promociji ovog bisera prirode.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Lepa vest iz sedišta UNESCO u Parizu zasigurno je najviše obradovala Jugoslava Brujića, profesora Šumarskog fakulteta u Banjaluci, koji je pripremio aplikaciju, te inženjerku Rosu Rakitu, koja mu je, sa svojim timom, pružala podršku sa terena, iz srca Janjske prašume.
- Baš smo se naradili i baš sam bio uporan da sve to isteram do kraja – kaže profesor Brujić za Srpskainfo.
Rad na ovom projektu počeo je još 2017. godine, a da bi sve bilo po standardima Međunarodne unije za očuvanje prirode IUCN, valjalo je uložiti sate i sate rada na terenu, na sastancima, na popunjavanju gomile obrazaca.
Pročitajte još
– Velika je borba bila. Sve što u prijavnim obrascima navedeš mora biti potkrepljeno dokazima, uklopljeno u zadatu formu i, naravno, prevedeno na engleski – kaže Brujić.
Dodaje da mu je uvrštavanje prašume Janj na listu svetske baštine u profesionalnom smislu možda i životno delo.
– Ali, od početka sam verovao da ćemo uspeti, a kada sam predstavnike IUCN “odvukao” u prašumu bio sam siguran da će biti oduševljeni onim što vide i da će sve biti u najboljem redu – kaže Jugoslav Brujić.
Prašuma Јanj je strogi prirodni rezervat, površine 295 hektara, u kojem je zabranjeno iskorištavanje šume i bilo kakva ljudska delatnost. Prašumu čine stabla bukve, jele, javora, brijesta, jasena i smreke.
Kako u stvarnosti izgleda ova prašuma, izrasla na prirodan način i bez uticaja ljudi, najbolje zna Rosa Rakita, inženjerka šumarstva, rođena i odrasla u obližnjem selu Babići kod Šipova.
Ona je šefica radne jedinice za brigu o prašumi Janj, u sklopu Šumskog gazdinstva “Gorica” Šipovo, odnosno “Šuma RS”.
Sa još petoro saradnika ona već šest godina svakodnevno vodi brigu o ovom biseru prirode. Objašnjava da je prašuma Janj bila zaštićena i u doba Jugoslavije, od 1954. godine, ali da se sada, da bi se ispunili standardi IUCN, čitav proces zaštite morao ponovo provesti.
I inženjerka Rosa Rakita je, kao i profesor Brujić, bila ubeđena u uspeh njihov misije.
– Znala sam s čim raspolažemo, a znala sam i da smo pošteno i stručno uradili posao. Naša su se očekivanja ispunila – kaže Rakita za Srpskainfo.
Prašuma Janj se tako našla na UNESCO listi prirodne i kulturne baštine od planetarnog značaja, na kojoj su i srednjevekovni stećci, te čuvene građevine, koje su proslavile BiH: Stari most u Mostaru i most Mehmed paše Sokolovića u Višegradu.
Prašuma Janj je jedini lokalitet u BiH koji je uvršten na UNESCO listu prirodne baštine.