Drevno palestinsko selo Lifta leži na vrhu mirnog brežuljka, nekoliko minuta udaljeno od užurbanog centra Jerusalima. Napušteno kada su njegovi stanovnici pobegli pred ratom 1948. godine, selo je ostalo zaleđeno u vremenu.
Danas su zarasle kamene kuće sa kupolama i polukružnim prozorima izgrađene u vreme Otomanskog carstva i na ostacima zgrada iz gvozdenog doba suočene sa rizikom da ih unište kako bi se raščistio teren za izgradnju luksuznih vila, hotela i prodavnica, piše Gardijan.
U zajedničkoj izraelsko-palestinskoj inicijativi, aktivisti se pripremaju za pravnu borbu da se sačuva od uništenja selo koje je podsetnik na izbacivanje Palestinaca iz Zapadnog Jerusalima 1948. godine.
Izraelske vlasti saopštile su u maju da će raspisati tender za preurešenje Lifte i ponude bi trebalo da budu otvorene danas.
Sud je sprečio sličnu inicijativu 2012. godine kada je presudio da je neophodno detaljno ispitivanje istorije i arheoloških ostataka sela pre nego što se odobri početak eventualnih građevinskih radova.
Planovi da se raspiše tender objavljeni su na Dan Jerusalima, praznik kojim se obeležava uspostavljanje izraelske kontrole nad Starim gradom. Mnogi Palestinci, koji veruju da će novi razvoj uništiti istoriju ovog mesta, doživeli su raspisivanje tendera kao politički udarac i Lifta je brzo postala kamen spoticanja.
Sudbina sela koje se nalazi na Uneskovoj listi potencijalnih mesta nasleđa, podelila je i izraelske vlasti jer je Lifta dugo vremena bila mesto za beg hiljadama stanovnika Jerusalima.
"Nismo obavešteni da je tender objavljen i nismo ga odobrili. Gradonačelnik Jerusalima je pozvao sve relevantne vlasti da razmotre plan izgradnje", saopšteno je iz opštine Jerusalim.
Zemljišne vlasti navode da tendere za stanovanje, zaposlenje i turizam objavljuju "u skladu sa dostupnošču zemlje i statusnim odobrenjem planova". Iako je to neuobičajeno, legalno su "pokriveni" da raspišu tender bez odobrenja opštine.
U okviru svojih planova za razvoj, zemljišne vlasti zatražile su od vladinih stručnjaka za antiku da ispitaju celu oblast. Istraživanje je završeno 2016. ali je objavljeno tek u maju.
"Na osnovu tog istraživanja, razvoj Lifte nije moguć", kaže palestinsko-britanski arhitekta Antoan Raful. "Izvor u selu pominje se u Bibliji a to naselje je postojalo još od gvozdenog doba. Razvijalo se hiljadama godina i zaslužuje da bude sačuvano. Mi smo u kulturnom ratu", rekao je on.
Ljudi koji žive u Jerusalimu, opisuju Liftu kao muzej na otvorenom sa 77 građevina koje se nisu srušile.
Na svom vrhuncu, u Lifti je živelo više od 2500 ljudi, okolo su bili voćnjaci, mlinovi za masline, dve pržionice kafe, džamija i vinarija.
Od 1948. godine uništeno je više od 200 zgrada. Većina ljudi koji su tu živeli pobegli su u susedi Jordan ili palestinske naseobine na Zapadnoj obali.
"Seljani bi se svake večeri okupljali oko izvora, pričale bi se priče, ispijala kafa, čak bi i plesali. Bili smo srećni a kada su seljani umrli, zajedno smo tugovali. Selo je bilo živo", rekao je Jakug Odeh, 81-godišnji bivši stanovnik sela koji je rođen u Lifti.
"Meni je sve ovo bolno. Kada smo bili proterani, rasuli smo se na sve strane. Izgubili smo kontakt, našu zajednicu", kaže dok stoji pored ruševina svoje porodične kuće.
Odeh, koji živi u predgrađu Jerusalima, se nada da će selo biti pretvoreno u lokalitet nasleđa. U Liftu dolazi nekoliko puda nedeljno u svom starom automobilu.
Dafna Golan-Agnon, profesorka ljudskih prava na Hebrejskom univerzitetu i aktivista kaže da je stručno istraživanje koje je sprovela vladina grupa i koje je uzelo u obzir arheologiju, istoriju, arhitekturu, prirodnu sredinu i ekologiju u obzir, jasno pokazalo da Liftu treba sačuvati.
"Neverovatno je da posle 70 godina zaborava, selo i dalje stoji tako prelepo, iako su mnogi krovovi uništeni. Tražimo da se zgrade stabilizuju i spremni smo da pomognemo u prikupljanju sredstava za to", rekla je ona.
Danas, ovo drevno mesto se koristi kao park za rekreaciju kako Jevreja tako i Palestinaca. Deca se kupaju u izvorskom bazenu, starije žene beru cveće sa kaktusa dok tinejdžeri krišom puše u senkama drveća.
Tamar Maor (92) je bila jedna od retkih Jevreja koji su živeli u selu 1948. godine. Kaže da su odnosi jevrejskih i "arapskih" porodica bili "odlični".
"Sećam se dana kada smo otišli. Trojica ili četvorica muškaraca u kamuflažnim uniformama su nam zakucala na vrata i rekla majci da moramo da odemo. Zakucali su i na vrata arapskih komšija. Zaplakali smo i zagrlili se i opet plakali ali smo obećali jedni drugima da ćemo se vratiti. Sutradan smo svi otišli", rekla je ona.
Porodica Maor vratila se privremeno u selo ali je većina kuća bila oštećena, njihovi arapski prijatelji su otišli i u selu više nije moglo da se živi.
Decenijama posle i nešto pre objavljivanja tendera na mnogim kućama u Lifti pojavila se mala palestinska zastava naslikana na dovratku uz jednu rečenicu, ili želju, napisanu na arapskom: Vratićemo se.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
