Mihajlovićeva: Projekat "Jadar" razvojna šansa, odluku donose građani
Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je gostujući u jutarnjem program TV Hepi, da je projekat "Jadar“ velika razvojna šansa za Srbiju zbog činjenice da imamo jedinstveno nalazište minerala u svetu sa dokazanim rezervama od 158 miliona tona. Ona je naglasila da će rudnik litijuma biti u najvećoj meri digitalizovan, ali da će početak rada biti u skladu sa odlukom građanki i građana na referendumu.
"Litijum jeste važan za Srbiju. Imamo jedinstveno nalazište koje je prihvaćeno svuda u svetu i imamo mineral koji je neophodan za budućnost moderne proizvodnje, ne samo kada je reč o izvlačenju i preradi rude, već i kada govorimo o fabrici litijumskih baterija i fabrici električnih vozila. Dokazane su rezerve od 158 miliona tona“, rekla je ona.
Mihajlovićeva je naglasila da se radi o potpuno novoj tehnologiji, kao i da sve informacije o štetnosti iznose oni koji žele da ovo pitanje iskoriste za svoju političku promociju.
"Važno je da odlučimo jesmo li protiv litijuma ili ne. Sve što tzv. ekološki pokreti govore, da je država potpisala ugovor sa "Rio Tintom“, da će Drina presušiti, da će nestati reka Jadar, da će propadati kuće - to su sve neistine. Još uvek nemamo procenu o uticaju na životnu sredinu. Ako postoji način da izvučemo litijum iz jadarita a da ne uništimo životnu sredinu, onda ćemo to raditi. Sve drugo je politička manipulacija grupe ljudi koji žele da stupe na političku scenu, ali treba da baratamo činjenicama. Država se ponaša odgovorno i radiće isključivo sa odlukom naroda. Na nama je da objasnimo šta je litijum, da svi znaju da je to nafta i zlato 21. veka i da je to ogromna šansa za celu privredu. Želimo kompletan lanac proizvodnje, a to znači da možemo da prihodujemo 15 milijardi evra, što je trećina našeg BDP-a. Ali, ponavljamo to od prvog dana, nema odluka ako nam životna sredina neće biti zdrava“, objasnila je ona.
Mihajlovićeva je rekla i da će i ovaj, kao i svaki drugi projekat u oblasti rudarstva, biti realizovan samo ako budu poštovani standardi zaštite životne sredine.
"Kada govorimo o bakru, koji je jednako važan kao jadarit, mi ćemo uskoro postati drugi proizvođač bakra i zlata u Evropi, zajedno sa našim partnerima "Ziđinom“, koji je i najveći izvoznik. "Čukaru Peki“ će biti prvi zeleni rudnik u Srbiji. Do sada je uloženo pola milijarde evra, a za rekonstrukciju topionice u Boru, nakon koje će emisija štetnih gasova biti u dozvoljenim granicama, 250 miliona evra“, rekla je potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike.
Plan je da 30 odsto domaćinstava koristi solarne panele
Plan je da u Srbiji bar 30 odsto domaćinstava koristi energiju dobijenu iz solarnih panela, rekla je ministarka rudarstva i energetike i ponovila da će poziv za dodelu subvencija za solarne panele biti raspisan početkom septembra, a da će procedura biti ista kao za zamenu stolarije.
"Podaci koje imamo od lokalnih samouprava pokazuju da je minimum 50 odsto domaćinstava zainteresovano za zamenu prozora, vrata, kotlova, za izolaciju spoljnih zidova", rekla je ona.
Ministarstvo će, kako kaže raspisati poziv ka jedinicama lokalne samouprave, a onda oni dalje, najpre ka kompanijama i onda prema građanima.
"Svi mogu da učestvuju, bez obzira na to da li se radi o kućama, stanovima, stambenim zajednicama. Imaćemo dovoljno novca, razgovarali smo sa međunarodnim finansijskim institucijama i sledeće godine će samo za projekat povećanja energetske efikasnosti biti izdvojeno 150 miliona evra“, rekla je ona.
Mihajlovićeva je podsetila da će država obezbediti polovinu novca.
"Zamena stolarije može da smanji račune za 40 odsto, time značajno utičemo i na životnu sredinu. Plan je da bar 30 procenata domaćinstava koristi energiju dobijenu iz solarnih panela, takođe radimo na tome i da podstaknemo ljude da više koriste gas, a sve da bismo podigli svest o značaju energije i da ne bacamo kilovat-časove kroz prozor", rekla je ona.
Balkan bez granica znači rast životnog standarda za sve
Nepostojanje granica u protoku kapitala, robe i ljudi, i zajednički regionalni projekti uticaće na poboljšanje životnog standard, ocenila je danas potpredsednica Vlade Srbije.
Govoreći o inicijativi "mini Šengen" ona je na TV Hepi rekla da su celom regionu potrebni digitalizacija, zajedničko tržiste rada i protok kapitala.
„Ne razumem one koji bi da se bave politikom, a ne žele zajedničke regionalne projekte. Inicijativa mini Šengen, ili kako god će se zvati, neophodna je za sve tri zemlje", istakla je ona.
Dodala je da postoje problemi sa depopulacijom, da je sve manje dece i nedovoljno radne snage, što utiče i na političku stabilnost.
"Mislim da bi političari u regionu trebalo da se odgovornije ponašaju. Da budu svesni činjenica, a ne da, kao na primeru Buk-Bijele, odluke donose vođeni ličnim animozitetima", rekla je ona.
Kao dobar primer navela je predsednika Vučića koji je nabavio vakcine ne samo za Srbiju nego za ljude iz regiona.
"Voleli ga ili ne - rezultati postoje i valjda bi trebalo zajedno da rade sa Srbijom, koja napreduje ekonomski brže nego druge zemlje, a ne da pojedini političari iz BiH i Crne Gore ne žele da učestvuju ni u kakvim projektima“, poručila je ona.
