“Danas nije lako biti žena u politici. Kroz svoju čitavu političku karijeru, još od ulaka su taj svet, pa od rada u stranci, preko rada u Narodnoj skupštini kao narodni poslanik i sve do danas, kada sam postala ministarka u Vladi, zalažem se za rodnu ravnopravnost i za veće učešće žena kako u političkom životu, tako i na rukovodećim mestima u društvu”, kaže na početku intervjua za Kurir Marija Obradović, ministarka državne uprave i lokalne samouprave.
Uspele smo u Narodnoj skupštini da prevaziđemo stranačke barijere, izađemo iz uskih okvira stranačkog delovanja, i mi, poslanice svih poslaničkih grupa, formiramo Žensku parlamentarnu mrežu 2013. godine. Ona je pokazala da žene, kada su odlučne i kada se ujedine oko zajedničkog cilja, mogu postići mnogo više i pokazati da su bolje od svojih muških kolega. Naš tadašnji rad doveo je do toga da dobijemo rodno odgovorno budžetiranje, što pored kvota na izvornim listama, priznaćete nije bilo lako postići. Ovu ideju ženske sloge pretočile smo i na lokalne samouprave, te tako imamo mreže žena i u lokalnim parlamentima.
Sa mesta ministarke u Vladi, u kojoj nas je danas niše nego ikada do sada, na čelu sa premijerkom, kada imamo 22 žene liderke u jedinicama lokalne samouprave, ali i 29 žena koje su predsednice skupština gradova/opština, 73 žene na čelu gradskih/oppštinskih uprava, kao i pet žena nalenica okruga u Srbiji, moja namera je bila da za početak pomognemo prvo gradonačenice i predsednice opština, kako bi svoj posao radile što bolje i kako bi se povezale i pomogle jedna drugoj. Tako je nastala ideja o potpisivanju Povelje ženske solidarnosti, čiju je važnost prepoznao i podržao UNDP u Srbiji, pa evo i vi, mediji.
Što se tiče očekivanja, ona navodi da bi od ženskog povezivanja liderke na lokalu trebalo da imaju koristi.
To i jeste cilj, da kroz različite programe i radionice, razmene iskustva, rade zajedno na rešavanju lokalnih problema i shvate da mogu da promene nešto u sredinama koje vode. One su, od muških kolega, koji su bili na čelu tih gradova i opština, gde život nije lak, nasledile mnoge probleme i u startu su u lošijem položaju, jer ako nešto konkretno ne urade, svi će reći, to je zato što je opštinu/grad vodila žena, a to nije istina. Ovo vidim kao mehanizam da se izbore sa predrasudama, da ne posustanu u borbi u kojoj će pokazati da su vredne i da se nisu tek tako našle na tim pozicijama.
Da li je saradnja među 22 žene gradonačelnice i predsednice opština već počela da daje prve rezultate, jesu li počele da se umrežavaju i da jedna sa drugom dele iskustva i tako se pomažu?
Sa ponosom mogu da kažem da jeste. Prve radionice su već održane, one se redovno viđaju i razmenjuju iskustva. Njihova reakcija i odziv su više nego dobri. Poslednji put kada su se videle imale su priliku da razgovaraju o nadzoru nad radom lokalnih preduzeća, ali i o upravljanju lokalnim finansijama, upravljanju u javnom sektoru, digitalizaciji i slično. Gotovo sve su se odazvale i podelile svoja iskustva sa eksperima Projekta Reforma lokalnih finansija u Srbiji – faza 2 (RELOF2), koji finansira Švajcarski sekretarijat za ekonomske poslove SEKO.
Sve one će proći e-obuku - “Obuka za državnu službu za 21. vek u Srbiji" - koja će im pomoći da uspešno upravljaju svojim lokalnim zajednicama i da efikasnije pružaju javne usluge. Da li je pored njihovog umrežavanja, i stručno usavršavanje cilj ovog projekta?
Potpuno ste u pravu. Sve potpisnice „Povelje ženske solidarnosti“ bile su prve koje su imale priliku da koriste ove savremene digitalne alate za usavršavanje. To će im pomoći da uspešno upravljaju svojim lokalnim samoupravama. Imala sam čast da otvorim u Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, našem trening centru, kad kažem našem, mislim na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, konferenciju u okviru pomenutog projekta, koji finansira Vlada Švedske, a sprovodi UNDP u Srbiji, kao naš najverniji parner, kada je ženska solidarnost u pitanju. Tada sam im poručila da je jedan od osnovnih ciljeva ove Vlade - modernizacija javne uprave, čiji su deo i njihove jedinice lokalne samouprave. Modernizovana javna uprava znači da je na usluzi i građanima i privredi i celom društvu. Poručila sam im da, uprkos Kovid 19 pandemiji, mi nismo odustali od osavremenjivanja državne/javne uprave, čiji je deo i lokalna samouprava, koja je najbliža građanima i prvo mesto gde građani dođu i kome se obrate, kako bi rešavali svoje probleme ili ostvarivali svoja prava. Jako nam je važno da se naši kadrovi permanentno obučavaju, da te obuke budu moderne, a sve sa ciljem da unapredimo život građana i građanki u čitavoj Srbiji. S toga je Nacionalna akademija i predstavila novu platformu za e-učenje i e-obuke, koja će biti dostupna 24 sata dnevno baš ovim ženama, našim liderkama sa lokalnog nivoa vlasti.
Da bi Srbija bila istinski progresivna zemlja, nužno je da postoji rodna senzitivnost. Kada će, prema vašem mišljenu, Srbija postati društvo jednakih mogućnosti?
Srbija je stvorila i zakonodavni, ali i strateški okvir za rodnu ravnopravnost. Urađeno je mnogo, ali uvek može bolje. I to važi za sve segmente u društvu, od političkog, do privrednog. Tu ne treba zaboraviti ni žene iz ruralnih područja, žene koje su nezaposlene, koje su pripadnice manjinskih zajednica ili one koje pripadaju najugroženijim kategorijama stanovništva. Na sve njih moramo da mislimo i da im pružimo jednake šanse. Zato se i bavim politikom, zato i smatram da od nas i našeg primera sve mora da krene, kako bi im dale primer i osnažile ih da se bore za svoje mesto u društvu i svoje mesto pod suncem. Zalažem se i za veći broj žena na čelu političkih partija, jer danas u našoj zemlji od preko 110 političkih stranaka, samo devet vode žene. To mnogo govori o nama kao društvu, društvu punog predrasuda prema ženama i nepoverenja u njihove sposobnosti. Postaćemo društvo zrelo za jednake šanse među polovima, onda kada se same žene za to izbore, kako je to bio slučaj i do sada u čitavoj istoriji ženskog aktivizma. Ako smo uspele da dobijemo pravo glasa ovde u Srbiji pre nego neki u svetu, onda valjda možemo i da se izborimo i za ostalo.
Koliko u tome pomaže činjenica da smo jedna od retkih zemalja koja je uvela rodno odgovorno budžetiranje i da smo prva zemlja koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti?
Srbija je još 2015. godine uvela rodno odgovorno budžetiranje u Zakon o budžetskom sistemu, kako bi se princip rodne ravnopravnosti uveo u budžetski proces. To konkretno podrazumeva rodnu analizu budžeta i to na obe strane i u prihodnoj i u rashodnoj strani, kako bi se rodna ravnoravnost unapredila i to tako što će se sredstva iz budžeta alocirati, odnosno, rasporediti tako da se obezbedi rodna ravnopravnost. Uspeli smo da to polako spustimo sa republičkog i na lokalni nivo i u tome nam je pomagao i dalje pomaže UNDP u Srbiji. To što ste u nečemu prvi, ne znači ujedno da ste i najbolji. I dalje moramo raditi na unapređenju tog procesa, posebno na lokalnom nivou, što će iskreno se nadam olakšati rad i našim ženama koje vode danas 22 jedinice lokalne samouprave u Srbiji.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
