Ko je Ines koju Arsen Dedić ohrabruje da "se ne da"?

28.07.1938.

U Šibeniku roðen Arsen Dediæ, jugoslovenski kompozitor, pevaè, tekstopisac, glumac...

Seæamo ga se iz filma "Višnja na Tašmajdanu" (1968):https://t.co/Iw69Qxi4Ex

Arsen Dediæ: Odlazak (po tekstu Tina Ujeviæa), 1980:https://t.co/27dQ0Kyt64#Vremeplov pic.twitter.com/Y7y8JPRtlK

— Zoran Èièak (@zorancicak) July 27, 2018

Prvo pesma, a kasnije i gramofonska ploča pod nazivom "Ne daj se, Ines", koju je snimio popularni pozorišni i televizijski glumac Rade Šerbedžija, a za koju je tekst i muziku napisao Arsen Dedić, koji je rođen na današnji dan 1938. godine, sve više je, davne 1973. godine, bila tražena.

Kako je nastala pesma?

"To je moj dug mladosti. Sama pesma je jedna grčevita odbrana mladosti koja prolazi. Počeo sam da je pišem kad sam se približio tridesetoj godini, kad sam osetio da je prošao onaj neobavezni deo mog života i kad sam se približio ovom drugom, obaveznijem delu", priča pevač za hrvatske medije u intervjuu iz 1973. godine.

Svako ime koje upotebi u pesmama je više simbol, nego što je takva osoba bila u njegovom životu.

Ines nije nekakva određena osoba. Ona skriva jedno drugo ime, koje, kako kaže, štiti drugo ime.

"Uzmite, recimo, i moju pesmu Sandra. Mnogi misle da je ona posvećena mojoj ćerki. Ne. To ime štiti jedno drugo ime."

Ako bolje slušate tekst, videćete da se radi o jednoj ženi, a ne o detetu, navodi dalje, dodajući da otkako se bavi pisanjem poezije, nijedno ime koje upotrebi ne pripada nekoj određenoj osobi iz njegovog života.

"Ta imena obično skrivaju neka druga, to je više šifra koju samo ja mogu odgonetnuti, to su simboli koji štite nešto što je moje i što ostaje samo u meni."

Kada je nastala pesma "Ne daj se, Ines"?

"Pesma je posvećena mojoj mladosti, mladosti koju sam živeo između 1957. godine i 1962. Pesma se odnosi na to vreme, vreme dok sam studirao, dok sam životario podstanarskim boemskim životom. Definitivno je uobličena u pesmu tek 1970. godine", kaže Arsen za medije.

Pesma obiluje različitim adresama i telefonskim brojevima, a pevač je ispričao da je većina tih podataka izmenjena.

"Sve te adrese postoje, imena takođe, ali to je sve izmenjeno. Nikad nisam stanovao u Ulici proleterskih brigada, dok je u pesmi tako napisano. Ja sam stanovao u drugoj ulici, kod druge gazdarice, ali dopustite da to ostane u meni."

Pesma je jedna priča koja je uobličena, u pesmu, koja je slična mnogim pričama koje možete čuti gotovo od svakog studenta, podstanara, čoveka, kaže on, dodajući da se na ovaj način odužio svojoj mladosti.

"Mislim da sam se na ovaj način odužio svojoj mladosti. Od običnih svakodnevnih podataka ja sam napravio poetske podatke. Pesma se dopala Radi Šerbedžiji i snimio je na ploču. Zamolio me da napišem i muziku. Tako da se uz Radino recitovanje čuje jedna prijatna lirska podloga."

Pesma, a i ploča su odjednom postale hit

"Iskreno rečeno, nisam verovao u uspeh ploče. U svetu, mnogi glumci godišnje izdaju i po nekoliko ploča s popularnim stihovima. Ja sam to kod nas učinio - ako ne prvi - onda među prvima. Ljudi koje znam uveravali su me da kod nas neće biti interesa za takve ploče, da naš čovek više voli da čita stihove", zaključuje Arsen Dedić u intervjuu za hrvatske medije iz 1973. godine.