Kod ljudi sa mizofonijom nehotično se razvija i osećaj da zvukovi koje proizvode drugi ljudi "ulaze" u njihova tela, van njihove kontrole, a lek je u uspostavljanju kontrole, utvrdili su naučnici.
Možda ste već doživeli da mirno sedite i jedete hamburger, sve dok ne shvatite da su nečije oči prepune besa uprte u vas. Pomislićete, možda, da je to neki vegetarijanac, ali to ne mora biti jedini problem: Možda je to čovjek kog muči mizofonija. Tačnije, neko koga izluđuje zvuk vašeg žvakanja i mljackanja.
Mizofonija poremećaj kod kog dozali do preosetljivosti na određene vrste zvukova koje proizvode drugi ljudi, što može uključivati žvakanjem, pijenje ili disanje.
Povezane vesti
Kod čoveka koji je osetljiv na neku od tih vrsta zvukova, oni mogu da podstaknu bes, anksioznost, gađenje, pa čak i silovitu želju da vas zaustave u tome što radite.
Studija sa „Newcastle University“ objavljena u „Journal of Neuroscience“ po prvi puta otkriva šta se događa kod ljudi sa mizofonijom, i kakve sve probleme to može da izazove. Prema glavnom autoru Sukhbinderu Kumaru, otkrića ukazuju na to da kod ljudi sa mizofonijom postoji problem u komunikaciji između slušnog i motornog područja mozga, što bi se moglo opisati kao hipersenzibilizovana veza, ali to nije jedina veza koju su naučnici utvrdili.
Prvi trag
Čini se da postoji povećana povezanost između slušnog korteksa i područja upravljanja motorikom, koja utiču na usta, lice i grlo i uzrokuje mizofoniju. Studija se zasniva na fMRI analizama 17 ispitanika koji boluju od mizofonije i 20 kontrolnih ispitanika, piše Big Think.
Kad su učesnici i bili izloženi snimcima ljudi koji žvaću, svi njihovi slušni korteksi reagovali su slično. Međutim, kod ljudi sa mizofonijom istraživači su primetili povećanu komunikaciju između slušnog korteksa i područja za kontrolu usta, lica i grla. Ta područja su snažno aktivirali ti zvukovi.
Drugi trag
Čini se da nije samo zvuk taj koji može da pokrene mizofoniju.
„Ono što nas je iznenadilo je da smo također pronašli sličan obrazac komunikacije između vizualnog i motoričkog područja, što ukazuje na to da mizofoniju može da pokrene i neki vizuelni nadražaj“, kaže Kumar.
To je podstaklo istraživače da istraže šta je zajedničko tim radnjama,
„To nas je navelo da verujemo da ova komunikacija aktivira nešto što se naziva sistam ogledala, što nam pomaže u obradi pokreta koje čine drugi pojedinci aktiviranjem sopstvenog mozga na sličan način, kao da tim pokretom pokrećemo sebe. Mislimo da kod ljudi sa mizofonijom nehotično prekomerno aktiviranje sistema ogledala dovodi do neke vrste osećaja da zvukovi koje proizvode drugi ljudi „ulaze“u njihova tela, van njihove kontrole“, kaže Kumar.
Zanimljiv zaključak
Drugim rečima, ova hipoteza ukazuje na to da su bes i odbojnost kod ljudi sa mizofonijom emocionalni odgovor na nesvestan i krajnje nepoželjan osećaj da neko drugi pokušava da preuzme kontrolu nad njihovim ustima, licem i grlom.
Čini se da trik koji sa istraživačima dele neki ljudi sa tim poremećajem podržava tu tezu:
„Zanimljivo je da neki ljudi sa mizofonijom mogu da umanje simptome, oponašajući radnju koja generiše zvuk okidača, što bi moglo da ukaže na obnavljanje osećaja kontrole. Korišćenje ovog znanja može da nam pomogne da razvijemo nove terapije za ljude koji imaju taj problem, ističe Kumar.
Stariji autor studije Tim Grifits kaže da studija pruža nove načine razmišljanja o mogućnostima lečenja mizofonije.
„Umesto da se usredsredimo na zvučne centre u mozgu, što čine mnoge postojeće terapije, efikasne terapije trebalo bi da uzmu u obzir i motorna područja mozga“, zaključio je naučnik.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare