DA LI ĆE BITI LEGALIZOVANE SVE KUĆE IZGRAĐENE DO 2015: Vučić najavio izmenu zakona, ovo su novi uslovi
Zakon o ozakonjenju, koji je usvojen u novembru 2015, a dopunjen 2018. godine mogao bi uskoro ponovo pretrpeti izmene. Kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u pripremi je novi model legalizacije divlje gradnje, a nagovešteno je da bi sve kuće koje su izgrađene pre 2015. godine mogle biti upisane u katastar. Kako se nezvanično saznaje, ekspertski tim ubrzano priprema izmene i dopune zakona, koji bi trebalo da stupi na snagu do kraja godine.
SEPTEMBAR DONOSI ISTU MUKU RODITELJIMA I DECI? Kakve su prognoze stručnjaka - hoće li deca od 1. krenuti na regularnu nastavu
PRVE UPLATE DRŽAVNE POMOĆI POČINJU VEĆ SUTRA: Svakog meseca će nešto da "KAPNE" evo ko je prvi na spisku za novac
SVOJ HOBI PRETVORILA U POSAO I POMERILA GRANICE: Jelena iz Čačka iako pre nikad nije heklala sada pravi unikatne komade (FOTO)
To, ipak, ne znači da će svi objekti za lično stanovanje biti bezuslovno legalizovani. Biće propisani posebni uslovi po kojima i dalje neće moći da dobiju papire objekti izgrađeni na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene, kao ni oni koji se nalaze u prvom stepenu zaštite prirodnog dobra ili u koridorima postojećih ili planiranih dalekovoda.
Detalji bi, međutim, trebalo da budu poznati početkom avgusta, kada se očekuje da će biti spreman predlog izmena postojećeg zakona.
Iako je trenutno važeći zakon čak šesti propis kojim je pokušana legalizacija objekata izgrađenih bez dozvole, nijedan od njih nije uspeo da uvede red u ovu oblast.
Pet godina od usvajanja, jasno je da i poslednji, Zakon o ozakonjenju, nije dao očekivane rezultate, uprkos tome što je procedura pojednostavljena.
Prilikom donošenja Zakona o ozakonjenju pretpostavka je bila da ima oko 1,5 miliona nelegalnih objekata, ali je popisom utvrđeno da ih ima više od dva miliona, od čega su oko 975.000 stambeni objekti. Da su rezultati ozakonjenja u proteklih pet godina više nego skromni pokazuju i podaci Ministarstva građevinarstva.
- U postupku odlučivanja je trenutno 1.920.561 zahteva za ozakonjenje, a do sada je doneto 290.660 rešenja o ozakonjenju - kažu u resornom ministarstvu.
To znači da je papire do sada dobilo tek nešto više od 15 odsto objekata i to za pet i po godina od početka sprovođenja Zakona o ozakonjenju.
Problemi sa legalizacijom su različiti - procedure su spore, postoje problemi sa nerešenim imovinsko-pravnim odnosima, birokratija je komplikovana...
Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić smatra da bi problem nelegalnih objekata trebalo što pre rešiti i ističe da bi od pojednostavljenja procedure korist imali i građani i lokalne samouprave.
- Ljudi ne mogu da prodaju nelegalne objekte, a postoji problem i u nasleđivanju. Te kuće ne mogu ni da se priključe na gas. Treba naći način da se uprosti taj postupak, jer se pokazalo da je i po poslednjem zakonu procedura ipak komplikovana - priča Vasić.
Gradonačelnik Pirota navodi da je jedan od razloga što postupak ozakonjenja ide sporo to što u većini slučajeva nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. Kao primer navodi da je bilo mnogo slučajeva da su ljudi prilikom izgradnje kuće sa svoje parcele "izašli" na gradsko zemljište.
- Nekada je to i jedan kvadrat na javnoj površini, a zbog toga moraju da izvedu geometra da premeri koliko je odstupanje, pa se uključuje služba za imovinsko-pravne poslove, Poreska uprava određuje cenu zemljišta koje vlasnik objekta mora da otkupi, a onda se na dve sednice skupštine odlučuje o tome. Na kraju ispadne da više koštaju usluge notara, geometra, nego to gradsko zemljište, a postupak traje dugo i za ljude je komplikovan, a nije ni jeftin - objašnjava Vasić.
Deo problema, oni koji su na dnevnom nivou u građevinskim poslovima, vide i u biroktratiji. Slobodan Tošić iz projektnog biroa iz Smedereva ukazuje da, upravo u ovim firmama najbolje znaju koliko je teško završiti postupak ozakonjenja za jedan objekat.
- U Smederevu je birokratija glavni krivac za slabe rezultate prethodnih godina. Ljudi koji pišu ove zakone samo im menjaju imena, da li je u pitanju legalizacija, ozakonjenje ili će smisliti nešto treće, a ustvari se vrtimo u krug i stvari se ne rešavaju. Stručnjaci bi trebalo da se bave ovim poslom i da primene znanje iz prakse. Trebalo bi da dozvole ljudima koji su gradili kuće u kojima žive da konačno dobiju papire - smatra Tošić.
Zakon o ozakonjenju trebalo je da napravi rez i da demotiviše investitore da dižu zgrade bez građevinske dozvole. Iako se po važećem Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine, dopunjenom 2018, divlja gradnja tretira kao krivično delo i takav objekat mora da se ukloni, do sada je doneto manje od 10.000 rešenja o rušenju "divljih" objekata.
Očigledno su mnogi graditelji to shvatili kao poruku da nastave po starom. Procenjuje se da je na hiljade objekata niklo u međuvremenu, nakon usvajanja zakona 2015. koji je trebalo da bude "nulta tačka" posle koje će svi koji krenu da grade nelegalno biti srušeni.