Foto: Jovana StankovićNekoliko desetina građana okupljenih ispred doma Narodne skupštine na protestu protiv Zakona o vodama poručili su da ne žele zakon koji otima vodu i obale od svojih građana, kao i da javna rasprava o tome treba da bude transparentna.
Okupljeni građani svoje nezadovoljstvo izrazili su držeći natpise „Tražimo da javna rasprava bude transparentna“, „Tražimo da zakoni budu u interesu građana“ i „Nećemo zakon koji otima vodu i obale od svojih građana“.
Upravo to su i zahtevi organizatora, a jedna od njih, Dragana Kovačević, rekla je da ne smemo da dozvolimo da vode i obale budu privatizovane.
„Mi smo obični građani, nismo govoranti. Ovo je prost način da izrazimo nezadovoljstvo kao građani. Reka se već sužava. Nama pola države nema vodu i umesto da regulišemo to zakonom, mi se bavimo iznajmljuvanjem obala“, rekla je Kovačević.
Ovaj zakon, prema njenim rečima, nije imao nikakvu javnu raspravu.
Jedna od organizatorki protesta Mirjana Đurić rekla je da joj je drago što je povučen zakon, ali da postoji opasnost da se opet dogodi nešto slično.
„Vode Srbije ne smeju da budu privatizovane, one treba da ostanu svima nama i da to ostane tako zauvek“, istakla je Đurić.
Nina Ciganović, takođe jedna organizatorki protesta rekla je da je najgore u ovom zakonu to što on omogućava da se vrši neposredna pogodba o kupovini javnog zemljišta.
„Ove izmene dozvoljavaju da bilo koji investitor eksploatiše reke i time ih još više ugrožavaju. Od 49 vodovoda u Vojvodini samo je 9 ispravnih, a ovaj zakon to ne rešava“, rekla je Ciganović.
Iako su usvojene izmene Zakona o vodama povučene iz procedure, prethodno zakazani protest se ipak održao. Razlog za to je, prema rečima organizatora, što je„takav predlog izmena zakona u suprotnosti sa Ustavom i predstavlja ozbiljno kršenje pravnog poretka Republike Srbije“.
Kako objašnjavaju okupljeni građani, transparentna javna rasprava, koja po zakonu mora da se održi pre nego što se zakon usvoji, u ovom slučaju je izostala. Upravo zbog toga, cilj ovog protesta jeste da se ovakve situacije ubuduće spreče i da javnost zaista bude upoznata sa zakonima pre nego što ih poslanici izglasaju.
Kako organizatori navode, skup je ranije prijavljen policiji, a ispred Narodne skupštine nalazio se jedan policajac. Saobraćaj u tom delu grada nije bio zaustavljen.
Brojne organizacije koje se bave zaštitom životne sredine već mesecima kritikuju sporne izmene Zakona o vodama.
Međutim, apeli ekoloških organizacija, peticije i protesti nisu urodili plodom i Skupština Srbije je 14. jula ipak usvojila sporne izmene Zakona o vodama.
Predsednik Aleksandar Vučić je prethodno govorio da će potpisati promene Zakona o vodama ako budu u skladu sa Ustavom, ali ubrzo nakon što su poslanici usvojili izmene tog zakona, Vučić ga je vratio u Skupštinu Srbije na ponovno odlučivanje. Kako je objasnio svoju odluku, „zakon je vratio jer nije u skladu sa Ustavom“.
Šta je sporno u izmenama Zakona o vodama?
Kako objašnjavaju ekološki aktivisti, izmene Zakona o vodama su sporne pre svega jer bi njihovim usvajanjem vodno zemljište moglo da se daje u zakup neposrednom pogodbom za plutajuće objekte, splavove i kućice, koji su postavljeni na vodnom zemljištu na teritoriji Grada Beograda do dana stupanja na snagu tog zakona.
Posle stupanja izmena na snagu, navedeno je u propisu, „vodno zemljište u javnoj svojini može se dati u zakup neposrednom pogodbom u slučajevima kada je to propisano posebnim zakonom, ako je to u konkretnom slučaju jedino moguće rešenje, direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju, izabranom izvođaču radova“.
U Sloveniji izmene Zakona o vodama odbijene na referendumu
Skupština Slovenije je u martu, na predlog Vlade Janeza Janše, usvojila izmene i dopune Zakona o vodama. Navedene izmene pretrpele su brojne kritike, a pre svega protivnici Zakona tvrdili su da je on u interesu privatnih investitora.
Pokrenuta je inicijativa za održavanje referenduma na kome bi građani dali svoj sud o spornom zakonu. To se u Sloveniji i obistinilo, a čak 86 odsto stanovništva odbacilo je usvojene promene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
