"Čovečanstvu je pojelo jednu godinu života čekanje da se antivakseri opismene i shvate da iz epidemije bez kolektivnog imuniteta nikada nećemo izaći"

Pet meseci kasnije situacija je ista kada je u pitanju izbor vakcina i punktova, ali se „šampion“ strmoglavio na dno tabele po broju vakcinisanih. Sa sve strancima koje i dalje redovno časti vakcinama i ubacuje u statistiku, na osnovu podataka sajta Our world in data Srbija je na začelju evropskih zemalja (neznatno su lošije samo Crna Gora, Bugarska i Rumunija) dok je, recimo, Albanija dva puta a Hrvatska tri puta uspešnija, iako svojim građanima nisu davali vaučere i 25 evra da bi ih primorali na odgovornost prema javnom zdravlju.

Uz to je delta soj (ne opasniji ali daleko zarazniji) već stigao i ozbiljno poremetio epidemiološku situaciju u celoj Evropi, tako da je četvrti talas krenuo mnogo pre jeseni, za kada je „zakazan“. Na tu opasnost je ukazao i član Kriznog štaba dr Predrag Kon rečima da bi već za tri nedelje brojevi novozaraženih mogli da postanu četvorocifreni, a da će bolnice početi da se pune „već za sedam dana“, što je za njega bio signal da „više nema vremena za premišljanje i da bi hitno trebalo početi obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika i rizičnih grupa stanovnika“.

Foto: Đ. Kojadinović / RAS Srbija

Logično imajući u vidu da zakon dopušta tu mogućnost, a da ni nakon godinu i po dana od izbijanja epidemije i uz činjenicu da je u prošloj godini umrlo 15.000 ljudi više nego što je prethodni desetogodišnji prosek (delom zbog korone a delom i zbog kolapsa zdravstvenog sistema), svest građana nije dobacila do činjenice da je vakcinacija jedino vađenje iz ove situacije.

Nažalost, politički deo ni ovog puta nije bio spreman da podrži stručni deo, a dobre vesti za one koji neće „da ih čipuju“ ili da ih „sterilišu“, a ponajmanje ne da pročitaju ozbiljna istraživanja o imunizaciji dok im društvene mreže i opskurni tipovi prezentuju zabavnije gradivo, doneo je lično predsednik.

Da, jako se plaši delta soja, ali u ovom trenutku ne može da podrži „diskriminatorske mere“, tako da će videti šta može da uradi balansirajući između toga da ne povredi Ustav a „da obezbedi veću sigurnost za građane bez da istovremeno povredi prava onih ljudi koji su nedisciplinovani i neodgovorni“. I dosetio se – upriličiće lutriju za vakcinisane! Možda to vakcinisanima neće omogućiti da žive život bez epidemije ili da odu na redovnu kontrolu kod kardiologa jer će oni i dalje lečiti nevakcinisane od kovida, ali će neko sigurno dobiti bingo.

Pročitajte još

"Ne možete reći da je Karađorđe bio samo junak bez mane i straha, ako je moguće da je bio i zlikovac"

"OD RATA SAM POBEGAO U LUDNICU" Muka mi je iskreno i od Bošnjaka, Srba i Hrvata, od sve te nacionalističke destrukcije koja traje tri decenije

Gvozdeni predsednik: Vladao uz dekretom, ukinuo rad parlamenta, a onda je 28 UBICA ušlo u njegovu kuću i usledila je SUROVA LIKVIDACIJA

"Imali smo problem sa Milom Đukanovićem" Ispovest eksperta za borbu protiv mafije: Droga stiže iz Albanije, ali kada se uključe Amerikanci, SVE SE MENJA

IDE MILE I ESPRESO PIJE Priča o šoljici kafe otkriva BIZARNE RAZLIKE života u Srbiji

Dakle, i dalje ćemo plaćati kolektivni danak primitivizmu uz opravdanje da bi u ovom slučaju Vučić da „zaštiti“ Ustav iako ga svakog dana bar dva puta prekrši. Pritom bez jasnog obrazloženja na koji bi ga to način prekršio, jer u nedavno izmenjenom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (valjda naprednjaci ne bi u novembru prošle godine doneli neustavni zakon) jasno stoji da se može narediti obavezna imunizacija ako postoji opasnost od prenošenja zarazne bolesti. Konkretno, u članu 33 piše da se „obavezna, odnosno preporučena vanredna imunizacija iz st. 1. i 2. ovog člana, naređuje aktom ministra, u skladu sa preporukama SZO, na predlog Zavoda uz saglasnost Komisije“.

„Ministar ima pravo da u vanrednim situacijama naredi imunizaciju, ali to se neće dogoditi ni kod nas ni u svetu jer niko neće da rizikuje pobunu građana. Ako je već tako, onda bi moralo da se ide ka određenim kategorijama kao što su zdravstveni radnici, policija i vojska. I tu se pojavljuje problem – kada je načelnik Generalštaba naredio obaveznu imunizaciju vojske, sindikat se pobunio i tražio mišljenje zaštitnika građana, a zaštitnik je zaključio da je to protiv ljudskih prava. Pa ko će to da premeri? Da li je poštovanje ljudskih prava što neko neće da se vakciniše i hoće da širi infekciju, a protiv ljudskih prava je da nekog nateraš da primi vakcinu?

Razumem pravo da neko hoće sam da donosi odluku o sebi i da hoće da umre, ali ne razumem da dovodi druge u opasnost. Dakle, ministar neće da stane iza nepopularnih mera, a svest ljudi neće sama stići tamo gde treba, tako da nam je izbor veoma mali: ili ćemo se vakcinisati i pridržavati mera ili će epidemija ići svojim relativno prirodnim tokom. Relativno, zato što ipak imamo 40 odsto vakcinisanih i 10 do 20 odsto onih koji su preboleli (uz ogradu da ne znamo koliko traje njihov imunitet), tako da je stvoren neki stepen kolektivnog imuniteta, dok će se ostali igrati ruskog ruleta“, kaže epidemiološkinja dr Verica Ilić.

Pritom, ruski rulet neće igrati samo nevakcinisani već i oni koji su vakcinisani ali imaju slab ili nikakav imuni odgovor, što je čest slučaj kod starije populacije. Nijedna vakcina na svetu ne daje 100 odsto zaštitu, što znači da bez kolektivnog imuniteta nema izlaza iz ove situacije (još jedna potvrda da nevakcinisani direktno ugrožavaju život vakcinisanih), za šta je primer većinski vakcinisana Velika Britanija u kojoj epidemija trenutno bukti usled velike prenosivosti delta soja i malog broja vakcinisanih mladih. Mnoge države koje su se suočile sa tim problemom su, bar u želji da što uspešnije zaštite onaj deo građana koji želi da se vakciniše, donele odluku o uvođenju treće doze ili mešanju vakcina da bi se dobio snažniji imunološki odgovor.

E, tu je već Srbija povukla pozitivan potez i stavila temu na dnevni red. Premijerka Srbije Ana Brnabić je rekla da Nacionalno telo za imunizaciju radi studije, prati proizvođače vakcina i njihove studije u vezi sa trećom dozom, da će do 23. jula dati svoje mišljenje Kriznom štabu, a štab će do 1. avgusta doneti preporuke.

U međuvremenu se oglasio i Vučić, iako nije baš ustavno da se meša u to, i saopštio da očekuje da se donese odluka o primanju treće doze nakon šest meseci od revakcine, a da će sačekati da stručnjaci odluče da li će to biti ista vakcina ili neka druga. U međuvremenu su Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein omogućili osobama koje su se vakcinisale kineskom sinofarm vakcinom, da kao treću dozu prime fajzer, Turska je ponudila sinofarm kao treću dozu, a na Tajlandu je odlučeno da svi zdravstveni radnici, koji su prethodno imunizovani sinovakom, dobiju astra zeneku.

Svetska zdravstvena organizacija, koja je bila blagonaklona prema mešanju vakcina i trećoj dozi u proteklih nekoliko meseci, najednom je zauzela stav da je mešanje vakcina „opasan trend“, a njihova naučnica Sumija Svaminatan je na onlajn brifingu rekla: „Biće haotična situacija u zemljama ako građani počnu odlučivati kada će i ko uzimati drugu, treću i četvrtu dozu.“

Nije neobično da SZO, kao krovna institucija, daje prednost ravnopravnoj raspoređenosti vakcina i da insistira da prvo svi prime prvu, a da se tek onda razmišlja o trećoj, ali nije ni neobično da se razmišlja o trećoj, ukoliko prve dve doze nisu obavile zadovoljavajući posao. Ko uostalom ima prava da ospori legitimnost pitanja u Srbiji – zašto ja ne mogu da dobijem treću dozu ako nemam adekvatan imuni odgovor jer tu vakcinu nevakcinisani ionako neće, već će joj isteći rok ili će završiti kao poklon nekoj drugoj zemlji? Ili – zašto ne bismo rizikovali sa trećom dozom, jer smo i do sada rizikovali primajući sinofarm i sputnjik, iako u tom trenutku nisu imale odobrenje SZO, a još uvek je nemaju od Evropske agencije za lekove (EMA) i Američke uprave za hranu i lekove (FDA).

„Mislim da su nam u ovom trenutku prioritet ljudi koji nisu vakcinisani, a treća doza će doći na red kada se prikupe podaci. SZO, EMA i FDA nemaju jasan i jedinstven stav – da, apsolutno je vreme za treću dozu. Razlog da se ona primi je nedovoljna efikasnost, a mi u Srbiji još uvek nemamo studiju koja bi pokazala efikasnost bilo koje vakcine. U Izraelu postoji veliki broj novozaraženih, ali nema veliki broj hospitalizovanih, što znači da štite od teških oblika.

UAE su kao kriterijum za treću dozu izabrali nepostojanje antitela nakon šest meseci od kompletne imunizacije, ali merenje antitela nije najbolji pokazatelj efikasnosti. Postoji mogućnost da neko nema antitela ali ima memorijske ćelije spremne da u kontaktu sa virusom reaguju i naprave antitela. Vakcine koje su rađene od umrtvljenog virusa izazivaju slabiji ćelijski imunitet od onih na informacioni RNK, ali mi nemamo pouzdanu informaciju i moramo da pratimo koliko je ljudi u svetu dobilo Sinofarmovu vakcinu i koliko u toj grupi imamo obolelih, hospitalizovanih i umrlih.

Problem je što će u narednom periodu i kod nas i u Evropi dominirati delta soj. Ako razmišljamo o trećoj dozi, moramo da znamo kolika je efikasnost sinofarma prema novoj varijanti virusa i ako je niska, onda je besmisleno da nju dajemo kao treću dozu, već moramo da sačekamo rezultate istraživanja o mešanjima vakcina“, kaže dr Radan Stojanović, profesor kliničke farmakologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Po njegovom mišljenju, ideja o mešanju doza ima naučno utemeljenje u smislu da bi vakcine različitog mehanizma dejstva imale za posledicu stvaranje jačeg imunološkog odgovora sa većom i dugotrajnijom zaštitom. Ispitivanja koja se vrše u Nemačkoj, Španiji i Velikoj Britaniji su do sada dala ohrabrujuće rezultate, a najdalje se otišlo u proučavanju kombinacije astra zeneke i fajzera koja je ukazala na dobar imuni odgovor, bez značajnih bezbednosnih signala osim malo burnije reakcije nakon primanja druge doze (glavobolja, temperatura, bol na mestu uboda).

„Ipak, radi se o kratkom praćenju da bi se uočila neka druga neželjena dejstva koja bi mogla kompromitovati ideju mešanja vakcina, tako da bi i tu trebalo da sačekamo. Mislim i da je za kombinovanje i za treću dozu rano, jer još uvek nemamo jasne i naučno utemeljene informacije koje bi rekle - da, dajte treću dozu i kombinujte vakcine“, ističe prof. Stojanović.

Školski, naučno i ispravno. Uz jedno ali - imamo li vremena da sačekamo sva istraživanja ili ćemo u narednom talasu na sopstvenoj koži osetiti da li smo ili nismo dovoljno zaštićeni? Mnogi nisu želeli tu proveru, pa su se već odlučili za treću dozu, poput pomenutog Izraela koji je građanima oslabljenog imuniteta ponudio buster dozu fajzera. A mnogi su već oprobali i mešanje. Nemačka kancelarka Angela Merkel je to demonstrirala na ličnom primeru – posle astra zeneke je primila modernu, a zatim se u Nemačkoj odomaćilo da se nakon vektorske prima mRNA vakcina. Isto pravilo, posebno nakon što je primećeno da u nekim slučajevima astra zeneka izaziva krvne ugruške, primenjeno je u Španiji, Finskoj, Švedskoj, Norveškoj, Južnoj Koreji i Francuskoj. Čak je glavni kineski zvaničnik za prevenciju bolesti Gao Fu izjavio da Kina zvanično razmatra kombinovanje vakcina protiv kovida 19 da bi dodatno poboljšala njihovu efikasnost, jer trenutno dostupne vakcine „nemaju veoma visoku stopu zaštite“ kao fajzer ili moderna, pa je potrebno „razmotriti imunizaciju različitim tehnologijama“.

„Verovatno će se u celom svetu doneti odluka da se prima treća doza, a opet je mnogi neće primiti jer će već imati neku teoriju ili će tvrditi da je to zahtev farmaceutskog lobija. Uz to su se pojavili i imunolozi koji tvrde da treća doza može da napravi haos. Ja lično, na osnovu onoga što znam iz imunologije, nikada nisam videla haos zbog treće doze, uvek je davana kao buster doza sa zadatkom da podigne nivo antitela. Daje se za tetanus, daje se i za morbile. U vreme epidemije morbila (2018) urađeno je istraživanje i ustanovljeno da deca od 14 godina, koja su vakcinisana u detinjstvu, više nemaju imunitet i preporučeno je davanje buster doze. Ona je nešto što je u imunologiji poznato i nije mi jasno odakle sada sve te priče da su potrebna klinička ispitivanja da bi se dala. Jedino što bi imunolozi i farmaceuti trebalo da vide jeste da li da se kao treća doza daje ista vakcina, što po meni nije logično, ili da ona bude od drugog proizvođača“, kaže dr Ilić.

Šta će stručnjaci odlučiti znaćemo prvog avgusta, a šta je politički deo odlučio već vidimo - postaviće kamen temeljac za izgradnju fabrike koja će proizvoditi kinesku vakcinu kojom ni Kina nije baš oduševljena i vijaće nas sa njom bez obzira na to da li radi svoj posao. Evidentno radi neki njihov posao.