Hrvatski naučnici potvrdili: Kombinacija Astrazenekine i Fajzerove vakcine obećava

Hrvatski naučnici sa nemačkom adresom Ivan Odak i Berislav Bošnjak učestvovali su u velikoj nemačkoj studiji koja je proučavala efikasnost mešovite vakcinacije Astrazenekinom i Fajzerovom vakcinom. Dr Bošnjak je bio na čelu tima zajedno sa potpredsednikom Nemačkog društva za imunologiju prof. Rejnoldom Forsterom i prof. Džordžom Berensonom, a rezultati njihove studije objavljeni su u prestižnom časopisu "Nature Medicine".

Naučnici (kao i farmaceutske kompanije koje proizvode vakcine) nisu imali konkretne podatke o tome kako bi takva kombinacija vakcina mogla da deluje. Stoga su pokrenuta brojna ispitivanja o efikasnosti takve mešovite vakcinacije. A rezultati su vrlo ohrabrujući.

Prema studiji, mRNK i vakcine zasnovane na virusnom vektoru trenutno se koriste širom sveta, ali se ne mešaju tokom vakcinacije, jer nije sprovedeno dovoljno studija koje bi potvrdile (ili opovrgle) efikasnost takvog načina primene.

Dr Bošnjak i njegov tim koristili su podatke iz studije o kontaktima kovida 19 iz Medicinske škole u Hanoveru. Studija je uključivala podatke o zdravstvenim radnicima i praćeni su imunološki odgovori na vakcinaciju Astrazenekinom i Fajzerovom vakcinom.

Studija je obuhvatila skoro 1.500 ispitanika, prosečne starosti 40 godina, koji su primili prvu dozu vakcine pre 2-3 meseca (u slučaju Astrazeneka) i pre 3 nedelje (u slučaju Fajzerove vakcine).

Iako su obe vakcine stimulisale imunitet, vakcina Fajzera indukovala je znatno veću učestalost specifičnih CD4 + i CD8 + T ćelija i, posebno, veće fluktuacije vibracionih antitela u odnosu na tri trenutne varijante koronavirusa koji uzrokuju bolest kovid 19, navodi se u studiji.

Treba napomenuti da u vreme sprovođenja studije nije bilo dovoljno podataka o delta varijanti koja je trenutno dominantna u svetu.

Ljudi koji su primili prvu dozu vakcine Astrazeneke imali su mogućnost da odaberu da prime drugu dozu iste ili doze vakcine Fajzera. Istraživači su primetili da su učesnici studije imali sličan imunološki odgovor i reakciju nakon vakcinacije prvom dozom vakcine, bez obzira na vrstu vakcine.

Foto: deposit/rbhavana

Međutim, nakon prijema druge doze vakcine, došlo je do značajnog povećanja antitela kod ljudi koji su primali različite vakcine, čak 11,5 puta. Poređenja radi, broj antitela se povećao 2,9 puta kod ljudi koji su primili drugu dozu iste vakcine (Astrazeneka).

Treba napomenuti da razlike nisu bile značajne kod ljudi različite starosti ili pola. Takođe ističu da su koncentracije antitela u mešanim dozama vakcine bile na nivou onih kod onih koji su primili obe doze Fajzerove vakcine.

Takođe, dve do tri nedelje nakon poslednje doze vakcine, učestalost i fluktuacije neutrališućih antitela protiv originalne varijante koronavirusa povećale su se i kod onih koji su primili mešovitu vakcinu i kod onih koji su primili samo vakcinu Astrazenee, ali napominjući da su rezultati bili mnogo veći kod ljudi koji su primili mešovitu vakcinu. Na kraju ističu da je njihovo istraživanje pokazalo da je mešovita vakcinacija Astrazenekini cepivom (u prvoj dozi) i Fajzerovim (u drugoj dozi) stimulisala proizvodnju neutrališućih antitela kod pojedinaca u sličnom stepenu kao i kod ljudi koji su primili samo Fajzerovu vakcinu (u obe doze).

Želeli bismo da istaknemo da podaci koje smo prikupljali u većini slučajeva potiču od zdravih i relativno mladih učesnika i ne mogu se primeniti na stariju populaciju ili određene grupe.

Još jedno ograničenje studije je to što nismo mogli da testiramo neutrališuću aktivnost protiv delta varijante, napominje studija, dodajući da je neophodno sprovesti šire studije koje bi obuhvatile nove varijante koronavirusa i proveriti koliko dugo traje imunitet kod ljudi koji su primili vakcina, uključujući i rizične grupe.