"Ovo je nešto najbolje što sam pronašao za 31 godinu koliko ronim", kaže Moris Belgrave dok pokazuje na mesto gde olupina broda leži već više od 200 godina.
Mornarički dokovi Antigve čuvaju stara sidra, topove i vitla koja svedoče o važnoj ulozi koju je ova luka imala za britansku kraljevsku mornaricu i odbranu tovara koji su sa ostrva stizali do Engleske.
Mutne vode luke kriju i brojne tajne.
Tokom godina, komercijalni ronilac Belgrade pronalazio je svašta, od lula za duvan iz 18. veka do topovske đuladi. "Većina prave istorije je na morskom dnu", rekao je on BBC-u.
A onda je 2013. godine rutinski posao čišćenja sidra rezultirao njegovim najimpresivnijim otkrićem: izvanredno očuvanim ostacima 250 godina starog broda.
"Svaki put kad zaronim, rukama kopam po mulju. Video sam grede i shvatio da gledam u kostur velikog broda", rekao je on.
Prisustvo 40 metara dugog drvenog broda potvrdili su arheolozi tek prošlog meseca.
Ne samo da se izdvaja po veličini u odnosu na druge karipske olipine, već stručnjaci veruju da je reč o Bomonu, francuskom trgovačkom brodu iz 1762. godine koji je preminenovan u Lion učestvovao u američkom ratu za nezavisnost.
Iako vrlo blizu površine mora i na užurbanoj ruti punoj jahti, mulj je čuvao ovaj brod kako od pogleda tako i od oštećenja na radost arheologa koji u njemu vide pravu vremensku kapsulu koju mogu da istraže.
Istoričari su dugo verovali da je Bomon potonuo negde u ovim vodama ali nikada nisu našli olupinu. Tek kada su francuska i vlada Martinika udružile sredstva, kao i američka Lounsberi fondacija, poslat je tim da ispita Belgradeovo otkriće.
Tim je poslat u pravi čas jer se ovog meseca obeležava pet godina od postavljanja dokova na Uneskovu listu svetskog nasleđa. Dr Redžinald Marfi, predstavnik Antigve u Unesku rekao je da je ovo "važno istorijsko otkriće".
"Čitamo o dobu jedrenjaka i veličini ovih brodova, ali tek kada vidite jedan shvatite koliko su bili masivni i moćni. Ovo je na neki način posezanje za istorijom. Imamo mnogo predmeta i zgrada iz tog perioda ali ništa ne može da se poredi sa ovim. Ovo je pravi dodir realnosti", rekao je on.
Šestodnevno iskopavanje otkrilo je da su dimenzije broda istovetne Bomonovim. Dalje istraživanje je potrebno da bi se utvrdilo da li je zaista reč o 900 tona teškom Bomonu, a ako se ispostavi da jete, to će biti jedina olupina svoje vrste na svetu, kaže arheolog dr Kristofer Voters.
Bomon je izgradila francuska Istočnoindijska kompanija, imperijalno komercijalno preduzeće osnovano 1664. godine kao konkurencija engleskim i britanskim kompanijama koje su "operisale" po današnjoj istočnoj Aziji.
Iako postoje i druge olupine brodova koje je sagradila kompanija, nijedna od njih nema netaknut trup, kaže dr Voters. Otkriće ovog broda može da se uporedi sa otkrićem Meri Rouz "u smislu veličine i priča koje može da ispriča".
Na čelu tima istraživala je Žan Sebastijan Giber, profesor sa Univerziteta Antila na Martiniku. On je otkriće broda opisao kao da ste dobili na lutriji.
Prema njegovim rečima, ovo je najveća olupina koju je video za 15 godina koliko radi u ovoj regionu.
Ono što eksperti ne očekuju da će naći je "kovčeg sa blagom", kaže dr Voters, jer je brod potpuno opljačkan. A nemaju nameru ni da izvuku olupinu iz vode kako zbog kompleksnosti zadatka tako i zbog troškova.
I pored toga, brod može da pruži novi uvid u brodogradnju 18. veka. Kao teško naoružani, trgovački brod, Bomon je bio dizajniran tako da može sa lakoćom da putuje od Francuske do Indijskog i Tihog okeana.
Posle propasti francuske kompanije, od 1770. do 1772. godine služio je kao bojni brod francuske mornarice sa 56 topova. Brod je potom kupio nepoznati pojedinac i preimenovao.
Kasnije ga je zarovio HMS Mejdston 1778. godine dok je pružao podršku kolonijama u ratu za nezavisnost.
"Znamo da je došao ovde ali ne i šta se kasnije dogodilo sa njim. Bio je teško oštećen i verovatno nikada više nije isplovio iz luke", rekao je Voters.
Veličina broda znači da je potredno još novca da bi se nastavila istraživanja ali sama ideja da postoji podiže ugled kako dokovima, tako i turističkoj industriji Antigve.
Za Belgravea, brod je još značajniji.
Dok istoričari rade na tome da sastve priče o precima ljudi sa Antigve, robovima iz Afrike koji su pre 300 godina sagradili dokove - koji i dalje rade i jedini su funkcionalni džordžijanski dokovi na Zapadnoj hemisferi, ovo otkriće ima poseban značaj.
"Ima u ovome slatke pobede. Srećan sam i oduševljen da je nešto ovako važno otkrio Afrikanac", kaže Belgrave.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
