Božić: REM će biti kompletan i odlučivaće nezavisno

Predsednica Odbora za kulturu i informisanje Sandra Božić rekla je da će Savet REM-a koji ima devet članova, posle današnjeg izbora jednog člana, raditi u punom sastavu i pre svega nezavisno odlučivati o svom delokrugu rada.

Ona je podsetila da je jedan od osnovnih zadataka REM-a da unapređuje kvalitet i raznovrsnost usluga elektronskih medija, da zaštiti razvoj slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u ovoj oblasti kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija", istakla je Božić.

Podsetila je i da su u decembru prošle godine izabrana tri člana Saveta REM-a.

Božić je kazala da su na sednici Odbora za kulturu i informisanje obavljeni razgovori sa kandidatima, navodeći da i Stanko Crnobrnja i Božidar Zečević imaju iskustva u radu i da su u pitanju nijanse ko je bolji predlog od njih dvojice.

Skupština o popisu poljoprivrede i zajmu

Poslanici Skupštine Srbije danas su nastavili rad raspravom o više zakonskih predloga, među kojima je i Predlog zakona o popisu poljoprivrede 2023.godine.

Prema tom Predlogu zakona novo prikupljanje podataka o poljoprivredu sledi u drugoj polovini 2023. godine.

Popisom će biti obuhvaćena sva porodična poljoprivredna gazdinstva, gazdinstva preduzetnika i pravnih lica, a neće biti obuhvaćena domaćinstva sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom koja nije namenjena tržištu kao i domaćinstva, privredna društva i preduzetnici koji ne obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Prikupljaće se podaci o gazdinstvu, lokaciji, zemljišnom fondu, kvalitetu i nameni zemljišta, površinama pod usevima, površinama voćnjaka i vinograda, navodnjavanju i upotrebi đubriva, broju stoke, broju ostalih životinja i košnica pčela, organskoj poljoprivrednoj proizvodnji, poljoprivrednim objektima, poljoprivrednoj mehanizaciji i opremi, radnoj snazi i drugim aktivnostima gazdinstva.

Popis će biti realizovan od juna do kraja decembra 2023. Prema predračunu Republičkog zavoda za statistiku, koštaće nešto više od 950 miliona dinara.

Poslanici će raspravljati i o Predlogu zakona o utvrđivanju finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19.

Pred poslanicima je i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora COVID-19 podrška Vladi Srbije za mala i srednja preduzeća, a reč je o zajmu u iznosu od 200 miliona evra od Evropske investicione banke.

Nedimović: Popis poljoprivrede u drugoj polovini 2023.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će popis poljoprivrede, koji je planiran za drugu polovinu 2023.godine, dati sveobuhvatan prikaz gde se nalazi srpska poljoprivreda u odnosu na pre 10 godina, kao i da će donosiocima odluka ubuduće biti lakše, jer će podaci odgovarati realnom vremenu.

Nedimović je u Skupštini Srbije, obrazlažući Predlog zakona o popisu poljoprivrede 2023.godine, rekao da će rezultati biti objavljeni godinu dana kasnije.

Prema njegovim rečima, Srbija će dobiti i bazu podataka i statisitčke podatke koji su neophodni u vezi sa poljoprivredom.

Navodeći da situacija sa tom granom nije isto u odnosu na pre deceniju, Nedimović je citirao poljoprivrednika iz Bačke Palanke koji mu je, kaže, rekao da je pre deset godina kada je išao na sajmove u Nemačkoj maštao da ima takvu mehanizaciju, a da je danas ima, te da je Srbija čak u nekim tehnologijama i korak ispred.

Ministar je naveo da je država za mere koje se između ostalog tiču pomoći poljoprivrednicima za mehanizaciju i sisteme za navodnjavanje 2016. godine mogla da izdvoji oko 600 miliona dinara, a četiri godine kasnije je, kaže, isplaćeno 11,2 milijarde dinara.

"To vam govori koliko se povećao kapacitet države, ali i koliki je broj aplikanata iz cele Srbije. Pričam o merama koje se finansiraju isključivo iz budžeta", rekao je on.

Nedimović je kazao da će zbog popisa poljoprivrede i onima koji budu u prilici da donose odluke u vezi sa tom granom biti lakše, jer će podaci odgovarati realnom vremenu.

Govoreći o predlozima zakona koji se tiču podršci malim i srednjim preduzećima, odnosno zajmu od 200 miliona evra kod Evropske investicione banke, kao i pomoći privrednim subjektima za održavanje likvidnosti u uslovima pandemije, Nedimović je ukazao koliko su prethodne mere doprinele srpskoj ekonomiji.

On je pozvao poslanike da podrže predloge zakona, kako bi svi koji su konkurisali iz sektora malih i srednjih preduzeća dobili podršku za obrtna sredstava i održavanje tekiće likvidnosti.

Podrška će, kaže, biti realizovana kroz Fond za razvoj, te dodao da he rok otplate za održavanje likvidnosti 48 meseci, grejs period 18 meseci, a kamatna stopa je jedan odsto na godišnjem nivou.

Nedimović je kazao da je minimalni iznos kredita za privredna društva milion dinara, za preduzetnike, zadruge je 200.000 dinara, dok maksimalan iznos kredita za preduzetnike i mikro pravna lica može biti do 10 miliona dinara, za mala pravna lica 60 miliona dinara, a za srednja pravna lica do 100 miliona dinara.

Imajući u vidu da su privredni subjekti iz oblasti turizma, ugostiteljstva i putničkog saobraćaja zbog pandemije posebno bili pogođeni vodilo se računa da se privrednicima iz oblasti omogući korišćenje sredstava pod nešto povoljnijim uslovima.

Rok otplate za njih je do pet godina, uključuje grejs period do dve godine sa istom kamatnom stopom od 1 odsto na godišnjem nivou.