Vladimir Miljković (1994) diplomirao je na na Fakultetu primenjenih  umetnosti u Beogradu i doktorirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Kao stipendista Erazmus+ programa doktorirao na Jan Matejko Art Academy Krakow, Poljska. Izlagao je na dve samostalne (Wessenhoe Nirnberg, Nemačka 2021 i Kuća Kralja Petra, Beograd 2019) i brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu (Krakov, Njujork, Beograd i dr). Najnoviji ciklus radova pod nazivom ,,Privatni etar” čine slike velikog formata ekspresivnog gesta i naglašenih kolorističkih kolizija u tradicionalnoj tehnici  ulja na platnu koje autor opisuje kao  ,,refleksiju ljudske nemoći, ali su one ujedno i prikaz savremenog čoveka i njegovog duhovnog potencijala“. Složene figurativne kompozicije gotovo monumentalnih razmera predstavljaju neku vrstu unutrašnjeg portreta ili autoportreta/alter ega,  gde su lica prikazanih aktera analitički ,,raslojena“, deformisana ili zamagljena u težnji da se prikaže suštinska priroda, karakter ili emocija na svom izvoru. Kroz različite situacije i obličja autor metaforički prikazuje ,,stanje posle“ velikih gubitaka, tragedija ili kobnih odluka sa kojima se suočava pojedinac u savremenom društvu. Korektive za lične i individualne izbore on pronalazi u istorijskim događajima i kataklizmama pohranjenim u sećanju koje upozoravaju i upućuju na kolektivnu odgovornost.


Pored figuracije i amorfnog ambijenta, prisutna je i specifična vrsta portreta, na kojima vršim intervencije i pokušavam da odem korak dalje u vizuelnom prikazu. Trudim se da oslikam ne samo spoljašnjost, već i enterijer portreta. Tada se mešaju tkivo, emocija i karakter.
Snažnim koloritom akcentujem one delove slike koji ukazuju na metaforično značenje prisutnih elemenata u kompoziciji. Ovakav pristup jednako je primenljiv bilo da slike emituju radost ili tragediju postojanja.
Idejno polazište gotovo svih radova, temelji se na ličnom poimanju religije, istorije i etike. To su motivi koji nameću kompoziciju, kao na primer “Beseda na gori“ kao načelo hrišćanskog učenja ili osnovni izvor hrišćanskog pacifizma kako je smatraju mnogi etički mislioci (poput Tolstoja, Gandija, Bonhefera..) poslužila je kao idejno uporište narativa nekih kompozicija. Neverbalna komunikacija u datom trenutku između figura pruža utisak međusobne empatije, razumevanja, poverenja ali i odbojnost i nedorečenost.   
Vladimir Miljković, (iz predgovora kataloga)