POZORIŠNI KOMAD MAKRONA I ERDOGANA Nakon prepucavanja pomirili se ZAKLETI NEPRIJATELJI, ali to neće dugo potrajati
Dok je američki predsednik Džo Bajden bio u centru pažnje na svom prvom NATO samitu prošlog meseca, a nemačka kancelarka Angela Merkel u zapećku na njenom poslednjem takvom nastupu, pravi pozorišni komad odigravao se u pozadini - svi posvađani članovi alijanse ponašali su se savršeno uljudno.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Na sastanku u Briselu, francuski predsednik Emanuel Makron i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan dogovorili su "prekid usmene vatre“ tokom, kako je to francuski ministar spoljnih poslova Žan Iv Le Drijan opisao, "perioda oporavka“ u njihovim odnosima.
Le Drijanova terminologija bračnog savetnika bila je potpuno prikladna. Svađe između Makrona i Erdogana proističu iz ličnog animoziteta koliko i iz geopolitičke računice. Turski lider je otvoreno i više puta spekulisao o mentalnom zdravlju svog francuskog kolege, a Makron je njega optužio da, između ostalog, laže i ne pokazuje poštovanje prema Francuskoj.
Šta je onda dovelo do iznenadne obustave neprijateljstava? Nije bilo neke zajedničke tragedije ili cilja oko kojih bi se okupili, niti posredovanja zajedničkog prijatelja, primećuje "Blumberg".
Najizglednije objašnjenje je promena ljudi u samom vrhu. Bajdenov dolazak na scenu i Merkelin skori odlazak sa nje znače da Makron i Erdogan moraju da prekinu međusobno neprijateljstvo dok ne nađu svoje mesto u novoj glumačkoj postavi.
Erdoganova uloga je već umanjena. Turski lider više ne uživa direktan pristup Beloj kući koji je imao tokom mandata Donalda Trampa. Opisavši ga kao "autokratu“, Bajden je poručio da neće biti toliko popustljiv prema Erdoganovom provociranju Amerike i Zapada, kao što je to bio njegov prethodnik.
Zbog toga je Erdogan poslednjih meseci ublažio ton. Pazio je kako će da reaguje krajem aprila, kada je Bajden proznao osmanski genocid nad Jermenima. Кada su se sastali u Briselu, turski lider se nije razmetaokjao prilikom susreta sa Trampom.
Ali, Erdoganu će Merkelova nedostajati verovatno i više nego Tramp. Кancelarka je jedini zapadni lider kojeg, čini se, iskreno poštuje. Uvek je mogao da se osloni na nju da će sprečiti evropske saveznike - među njima i Makrona - da snažnije odgovore na turske provokacije.
Njihovi odnosi nisu oduvek bili glatki. Erdogan je jednom sugerisao da je Merkelova "primenila nacističke mere" otkazivanjem turskih predizbornih događaja u Nemačkoj, što je naišlo na oštar prekor. I smetale su joj njegove česte pretnje da će stotinama hiljada sirijskih izbeglica dozvoliti ulazak u Evropu.
Ipak, Merkelova je državnom posetom u jesen 2018. godine signalizirala ostatku Evropske unije da Nemačka neće učestvovati u konfrontacij sa Turskom. Zauzvrat, Erdogan ju je slušao više od bilo kog drugog zapadnog lidera. Кada su se Turska i Grčka približile pomorskom susretu u istočnom Mediteranu, jedan poziv Merkelove je smirio tenzije. Makron, koji je izgledao kao da se zalaže za obračun EU i Turske, shvatio je poruku i povukao se.
Francuskom lideru će biti drago što Bajden deli njegovo viđenje Erdogana kao autokrate i možda će se osećati ohrabreno u svojim konfrontacijama sa Turskom. Ali on je takođe bacio oko na evropski tron koji će ostati upražnjen posle Merkelove, što će zahtevati manje borbeno i više državničko držanje prema susedu koji zaista može da "otvori vrata i pusti 3,6 miliona izbeglica“.
Ipak, to ne rešava mnoge sukobe interesa između Francuske i Turske - od severne Afrike i Sahela, preko istočnog Mediterana, do Кavkaza. Teško je zamisliti da će se Makron i Erdogan dugo držati prekida verbalne vatre. Obojica imaju političku korist od čestih sukoba, kod kuće i u inostranstvu.
Pročitajte još
Makron, na primer, dovodi u sumnju Erdoganove ambicije kako bi ojačao francuske veze sa arapskim svetom. Takođe je govorio o turskoj pretnji francuskoj demokratiji, upozoravajući da će Ankara da koristi kampanje dezinformacija da utiče na predsedničke izbore sledeće godine.
Erdogan ima rok do leta 2023. da popravi svoje šanse za reizbor, pa koristi faktor "stranih neprijatelja" da Turcima skrene pažnju sa strašnog stanja domaće ekonomije. Borbeni Makron je upravo ono što njemu treba.