"Jačanje odnosa Srbije i NATO, korisno je za obe strane i CEO REGION"

Ove godine se navršava 15 godina od pridruživanja Srbije programu NATO-a Partnerstvo za mir, koji predstavlja sveobuhvatan okvir kojim se definiše razvoj odnosa NATO-a i Srbije. Svaka suverena zemlja ima isključivo pravo da bira svoj put i sopstvene bezbednosne aranžmane, što naravno važi i za Srbiju. Srbija je donela suverenu odluku da postane partner NATO-a, dok u isto vreme vodi politiku vojne neutralnosti. U potpunosti poštujemo odluku vaše zemlje da se ne učlani u NATO-a, ali i dalje možemo da sarađujemo, i to je upravo ono što radimo. Naravno, saradnja se zasniva na zahtevima Srbije, kao što se sva partnerstva NATO-a zasnivaju na željama partnera.

Srbija kao zemlja partner određuje tempo, opseg, intenzitet i fokus partnerstva s NATO-om. U tom smislu, postoji veliki broj mogućnosti koje Srbiji stoje na raspolaganju. Naše partnerstvo je dobro razvijeno i odvija se u više domena: političkom, vojnom, naučnom. Do sada smo postigli značajne rezultate. Na primer, NATO i Srbija rade zajedno kako bismo bili spremniji za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara.

Foto: Yves Herman / EPA;

Pomažemo Srbiji u reformama njenih bezbednosnih snaga i institucija. NATO obučava srpske vojnike za međunarodne mirovne misije. Tokom proteklih 20 godina smo uložili milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi preko 230 tona zastarele municije. A od 2006. godine sarađujemo na polju nauke, kroz više od 40 projekata u okviru programa NATO-a Nauka za mir i bezbednost. Takođe, Srbija i NATO su zajedno obučavali iračke vojne lekare i time pružili podršku oružanim snagama Iraka.

Praktična saradnja se dopunjuje političkim dijalogom na svim nivoima, što smo mogli da vidimo i kada je predsednik Vučić u maju posetio Brisel. Ovo je suštinski element odnosa NATO-a i Srbije i ključni faktor za jačanje obostranog razumevanja i poverenja. Generalni sekretar Stoltenberg je pohvalio ličnu posvećenost predsednika Vučića partnerstvu Srbije s NATO-om i ponovo potvrdio dugoročnu posvećenost NATO-a jačanju stabilnosti širom Zapadnog Balkana, čemu takođe doprinosi i KFOR. Na samitu u Briselu, lideri NATO-a su ponovo potvrdili svoju posvećenost kontinuiranom angažovanju NATO-a na Kosovu, između ostalog kroz misiju KFOR, koja prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pruža sigurno i bezbedno okruženje i slobodu kretanja za dobrobit svih zajednica na Kosovu.

Lideri Alijanse su jasno izjavili i da bi se bilo koja promena stava KFOR-a zasnivala na uslovima, a ne na unapred definisanim rokovima. Bitno je da istaknemo da je KFOR uspostavio odličnu saradnju sa Vojskom Srbije, što je korisno i doprinosi jačanju obostranog razumevanja i poverenja.

Pročitajte još

Na samitu u Briselu, lideri NATO-a su ponovo potvrdili svoju posvećenost kontinuiranom angažovanju NATO-a na Kosovu, između ostalog kroz misiju KFOR.

Uopšteno, saradnja NATO-a i Srbije je mnogo jača i razvijenija nego što građani u Srbiji vide. Jedan od razloga za to je i velika količina dezinformacija, protiv kojih se borimo činjenicama i našim zajedničkim vrednostima, transparentnim pristupom i konkretnim merama. Nastavićemo da dajemo sve od sebe da objašnjavamo šta je NATO, kao i na kojim se načelima i vrednostima zasniva razvoj našeg partnerstva sa Srbijom.

Takođe smo voljni da nalazimo nove načine da dopremo do srpskog javnog mnjenja, koje veoma cenimo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskazao je volju da se prikladno proslavi 15. godišnjica našeg partnerstva. Ovo bi definitivno bila izvrsna prilika da se javnosti pošalje jedna odlična poruka: da Srbija i NATO kao partneri rade rame uz rame za bolju i sigurniju budućnost.

Na kraju, želim reći nešto o važnim zaključcima s nedavnog samita NATO-a u Briselu, koji se odnose na kontinuirano prilagođavanje NATO-a veoma promenljivom bezbednosnom okruženju u svetu. Globalna konkurencija, sofisticirani sajber napadi, remetilačke tehnologije, terorizam, dezinformacije, gomilanje nuklearnog naoružanja, kao i bezbednosni uticaj klimatskih promena i uspon Kine, predstavljaju izazove sa kojima se nijedna zemlja, pa čak nijedan kontinent ne može suočiti sam. Imajući sve to u vidu, lideri NATO-a su dogovorili ambicioznu agendu NATO 2030, kako bi osigurali da se savez efikasno suočava sa sadašnjim i budućim izazovima. Preduzeli su konkretne mere u osam ključnih oblasti.

Foto: Yves Herman / EPA;

Pre svega, dogovorili su se da unaprede NATO kao transatlantski forum za konsultacije i zajedničko delovanje po svim pitanjima koja se odnose na našu bezbednost, kao i da unaprede i prošire naše političke konsultacije i koordinaciju. Drugo – da unapredimo naše odvraćanje i odbranu, jačanjem NATO-a kao okvira za odbranu evroatlantske oblasti i potvrđivanjem nastavka investiranja u budžete odbrane dogovorenog u 2014. Treće – da povećamo otpornost naših društava, uz novu posvećenost lidera NATO-a ovoj temi, što uključuje i razvoj ciljeva za otpornost na nivou NATO-a i konkretne nacionalne ciljeve, kako bismo očuvali našu ključnu infrastrukturu.

Četvrto – da unapredimo našu tehnološku prednost. Peto – da pružimo veću podršku međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima, kroz proširenje naših partnerstava u Azijsko-tihookeanskom regionu, sa Australijom, Japanom, Novim Zelandom i Južnom Korejom, pri čemu ćemo razvijati nove odnose sa zemljama širom Latinske Amerike, Afrike i Azije i produbljivati saradnju sa Evropskom unijom. Šesto – da značajno unapredimo obuku i izgradnju sposobnosti sa partnerima. Sedmo – da se bavimo bezbednosnim uticajem klimatskih promena, kroz uključivanje redovnih procena uticaja klimatskih promena na naše instalacije, misije i druge aktivnosti, kao i kroz uključivanje rizika klimatskih promena u naše vežbe, odbrambeno planiranje i nabavke, te kroz razvoj metodologije za procenu emisija gasova staklene bašte usled vojnih aktivnosti.

U tom pogledu, svi Saveznici su jasno iskazali posvećenost značajnom smanjenju vojnih emisija i odredili konkretne ciljeve kako bi NATO doprineo cilju od nula emisija do 2050. godine. Na kraju, naši lideri su se dogovorili da do sledećeg samita 2022. sačine novi Strateški koncept NATO-a, kako bismo ponovo potvrdili naše vrednosti i uzeli u obzir značajne promene bezbednosnog okruženja tokom protekle decenije.

Piše: Tomazo Vitale, brigadni general, šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu