Ujedinjene nacije nikada nisu bile važnije ZA SVE LJUDE I NACIJE, ali potrebno je mnogo promena da bi stvari funkcionisale kako treba
Konkurencija velikih sila, uznemirujući porast ksenofobičnog nacionalizma, egzistencijalne pretnje po životnu sredinu i tekuća navala COVID-19 predstavljaju glavne izazove globalnog upravljanja. U tom kontekstu, svetski lideri zadužili su generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Guteresa da preporuči korake za unapređenje dalekosežnih obaveza sadržanih u prošlogodišnjoj takozvanoj deklaraciji UN75, u kojoj se Generalna skupština obavezala da obezbedi „budućnost koju želimo“.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Dugo očekivani izveštaj generalnog sekretara, "Naša zajednička agenda", treba da bude predstavljen ovog septembra, a koristilo bi mu i naknadno sredstvo za odmeravanje preporuka izveštaja i razmatranje i usvajanje njegovih najboljih ideja. Stoga podržavamo predlog za Svetski samit o inkluzivnom globalnom upravljanju u koji bi bio uključen širok spektar učesnika.
Otkako se Guteres obratio na 75. godišnjici Generalne skupštine prošlog septembra, više puta je naglasio potrebu za "umreženim multilateralizmom", u kojem "porodica Ujedinjenih nacija, međunarodne finansijske institucije, regionalne organizacije, trgovinski blokovi i drugi blisko sarađuju". A 24. aprila ove godine, Međunarodnog dana multilateralizma i diplomatije za mir, pozvao je na "inkluzivni multilateralizam koji se oslanja na civilno društvo, poslovanje, lokalne i regionalne vlasti i druge, a moć deli šire i pravičnije".
S obzirom na kontinuirano opterećenje multilateralnog sistema i potrebu UN da iskoriste talente i resurse izvan svojih 193 vlada država članica kako bi rešili hitne globalne probleme, Gutjeresov apel ne može biti vremenski preuranjen. Ali, uprkos novootkrivenim nadama da će se povući pandemija COVID-19 i sve većim pozivima svetskih lidera da reinvestiraju u međunarodni poredak, ostaje još mnogo toga da se uradi.
Konkretno, multilateralizam se mora široko prihvatiti da bi se suprotstavio uticaju retorike isključivanja nekih političkih lidera, koja pojačava javnu strepnju i podriva pravila i institucije globalne saradnje. Ovi lideri često pogrešno iskorišćavaju javnu strepnju optužujući druge za nevolje svojih zemalja ili za svoje neefikasne, izolovane pristupe suštinski transnacionalnim problemima. Svet ne može da porekne sve veći stres koji se stavlja na multilateralni sistem preispitivanjem nejasnih principa ili ciljeva politike koji tada nisu ispunjeni.
Srećom, poziv generalnog sekretara za novom vrstom umreženog i inkluzivnog multilateralizma podstiče zdravo i posledično preispitivanje normi, politika, institucija i poslovanja globalnog upravljanja. Mapa puta za sprovođenje takvih reformi treba da obuhvati sveobuhvatne međuvladine i višestruke pripremne napore koji kulminiraju Svetskim samitom 2023. godine. Cilj takvog skupa bio bi da pomogne sistemu UN da ide u korak sa trenutnim izazovima i mogućnostima u pogledu mira i bezbednosti, održivog razvoja.
Pročitajte još
Oslanjajući se na talente vlada i nevladinih grupa širom sveta, ovaj samit će nastojati da preispita globalni sistem upravljanja i uvede novi saradnički kompakt institucija, politika i ljudi. Nedavni izveštaj Stimson Centra, Bijond UN75: Mapa puta za inkluzivno, umreženo i efikasno globalno upravljanje, pruža dalje detalje o ovoj strategiji.
Globalne koalicije država kao što su Alijansa za multilateralizam i mreže civilnog društva, uključujući Koaliciju za UN koje trebamo i Kampanju Zajedno prvi, mogu pomoći u obezbeđivanju vođstva, kreativnih ideja i diplomatskih veština potrebnih da ispune ovoliko obećanja. Naše sopstvene organizacije, Grupa žena lidera za glasove za promene i inkluziju i Club de Madrid, takođe ostaju nepokolebljive u svojoj podršci robusnom i smislenom programu za realizaciju programa UN-ove deklaracije koji sledi.
Kao odgovor na socioekonomske probleme koje je pokrenuo COVID-19, Club de Madrid je predložio da se u izveštaju generalne sekretarke UN-a o našoj zajedničkoj agendi poziva na drugi Svetski samit za socijalni razvoj kako bi se ponovo osnažile socijalne komponente Agende za održivi razvoj do 2030. godine. Fokusiranje na potrebe ljudi i pružanje snažnog, jedinstvenog odgovora na zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, socijalnu zaštitu i dostojanstven rad presudnije je nego ikad kako bi se osigurala stalna važnost UN-a. Osim što se bave hitnim potrebama, UN takođe moraju da nastave da štite „jednaka prava muškaraca i žena i nacija velike i male“, kako je proklamovala Grupa ženskih lidera u nedavnoj izjavi „Multilateralizam žena“.
Čvrsto verujemo da UN - jedina istinski univerzalna organizacija na svetu - nikada nije bila vitalnija za sve ljude i zemlje. Ali potrebna je obnovljena mašta, snažno prilagođavanje promenljivim globalnim okolnostima i ohrabreni zagovornici iz vlade i izvan nje.
(Autor: Marija Fernanda Espinosa, bivša predsednica Generalne skupštine UN-a, bivša ministarka spoljnih poslova i ministarka odbrane Ekvadora. Danilo Turk, bivši predsednik Slovenije, predsednik je kluba Madrid. Ekskluzivno pravo za Blic Premium od Project Syndicate.)