Ispred vremena i iznad sredine

U takve ređe, time i dragocenije knjige može se svrstati delo dr Vuka R. Ognjanovića – Breton Woods – šta je ostalo?, koju je objavio Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mur ujedinjenih nacija.

Za ljude bez dovoljno predznanja i upućenosti, knjiga se prema tematskom sadržaju može određenije nasloviti kao Evolucija i perspektive Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD).

Odista, ovu knjigu karakterišu tri odrednice – upitni pogled unazad i unapred, značaj za veći broj zemalja i eruditska reputacija autora sa retkom sposobnošću da sagledava situacije unapred.

Što bi prirodni mudraci rekli – „ko hoće da zna šta se iza brda valja, trebalo bi da se popne na brdo ili uzleti visoko“.

Sudeći po činjenicama o obrazovanju i dužnostima koje je obavljao (minister finansija i guverner Centralne banke), Ognjanović se popeo i uzleteo visoko, kako formalno tako i suštinski.

Nije preterano reći da on spada u desetak najpozvanijih i najupućenijih poznavalaca međunarodnih finansija i institucija, među stotinak specijalista za tu oblast sa prostora nekadašnje Jugoslavije.

Stoga je njegovo delo, iz više razloga, dobro došlo i dragoceno.

Po metodologiji juče – danas – sutra, autor čitaocima skoro enciklopedijski stavlja na uvid ono što je bilo i što je sada.

Na šta se nadograđuje promišljanje o mogućem budućem.

Ako je princip da se najbolje saznaje od najboljih majstora svog zanata i uči od najboljih profesora, onda zainteresovani i radoznali imaju tu privilegovanu priliku da složenu tematiku savladavaju procesno u kontinuitetu.

Odmah valja istaći da se na navedeno analitičko istoriografsko pitanje sa naslovne strane knjige, daje u podnaslovu lakonski odgovor sažet u dve proste i jednoj proširenoj rečenici: Konfuzija.

Politički posredovane monetarne politike. Neizvesnosti… Takvo sažimanje suštine autorskog poduhvata pobuđuje pažnju i radoznalost da se sazna zašto je to tako.

Sledstveno takvoj logici Ognjanovićevo delo, povodno štivo u vezi sa 75. godišnjicom od osnivanja MMF i IBRD, odnosno tzv. Finansijske institucija Breton Vudsa, upućuje na temeljno preispitivanje zbivanja u međunarodnoj ekonomiji i finansijama.

To je autor znalački učinio u srednje obimnom tekstu, u pet poglavlja, od kojih su drugo – Fragmenti iz kontraverzne istorije međunarodnih finansija i treće – Međunarodne finansije početkom 21. stoleća, najobimnija.

Ona su analitičko-deskriptivnog karaktera sa obiljem pouzdanih činjenica, lucidnih zapažanja i utemeljenih kritičkih komentara. Na njih se naslanja četvrto poglavlje – Šta je stvarno ostalo od Bretton Woodsa?.

Za sladokusce finesa u saznavanjima i razmišljanja iz oblasti finansija, šlag na torti su prvo – Promišljanja o međunarodnim finansijama i peto poglavlje – Šta bi mogla biti koncepcija rehabilitacije.

Sami naslovi potcelina iz ovih poglavlja (Gde su danas međunarodne finansije, Tragom međunarodne finansijske krize iz 2008, Relevantni elementi za restrukturiranje aktuelnog stanja i Prioritet vraćanje ugleda i autoriteta međunarodnog kredita za razvoj) upućuju na aktuelnost i povećanu značajnost.

Mnogi ekonomisti šire ekonomske i opšte kulture našli bi u navedenim poglavljima bar ponešto što bi bilo vredno njihove pažnje i pamćenja.

Kad bi se postavilo pitanje: šta nedostaje knjizi i šta bi se moglo sugerisati za drugo izdanje, odgovor bi mogao da bude u nekoliko tačaka suštinske i formalne prirode.

One bi se odnosile na vidljivije povezivanje realnih ekonomskih tokova sa finansijskim, ujednačenije stilsko nivelisanje pojedinih pasaža, nedostatak webografije, indeksa pojmova i rezimea bar na jednom stranom jeziku.

Ali, predgovor i pogovor i posveta i poruka autora (Svojom glavom mislite svet oko sebe. Ozbiljo shvatite opasnosti koje donosi 21. stoleće), to svode na zanemarljivost“.

Ova knjiga može se shvatiti i kao svojevrsna nostalgija za tzv. humanim kapitalizmom u smislu shvatanja Žaka Nagelsa, profesora politićke ekonomije na Slobodnom univerzitetu Brisela, odnosno, za njegovom tezom o sadašnem razuzdanom kapitalizmu.

Koincidentno, Nagels smatra da je sadašnji kapitalizam na delu a time i evolucija međunarodnih institucija sve dalje od potreba ljudi, za razliku od posleratnog evropskog kapitalizma sa više empatije i zlatnim godinama napretka.

Nagels, kao i nobelovac Štiglic, disident iz Svetske banke, vidi i obelodanjuje da se procesi odvijaju tako da bogati imaju sve više neto koristi – do nezajažljivosti, a siromašni skoro proporcionalno sve više neto štete – do ruba egzistencije.

Time se indirektno potvrđuju i nalazi profesora Ognjanovića i širi značaj njegovog dela, kad upozorava na neizdrživo stanje u zemljama u razvoju i degradirajuće tendencije.

Poneko će se možda zapitati: šta ja (moje preduzeće, Srbija) imamo od toga što znamo šta se dešava u svetu ili Americi, EU, MMF i Svetskoj banci?

Odgovor se može naći u ovakvoj vrsti kvalitetnih knjiga, iz kojih se unapred mogu videti tmurni oblaci i kad i kako se valja pravovremeno pripremati da negativnih iznenađenja i gorkih iskustava bude što je moguće manje.

U tome bi valjalo da, po pozivu, prednjače posvećeni ministri finansija i centralnih banaka, i ova izvorna viđenja imaju negde u malom mozgu kao dobronamerna i upozoravajuća.

Ognjanović na neki način neformalno i nepretenciozno obavezuje na to, jer je uz temeljne pripreme za sastanke MMF i Svetske banke, i hodao tim lavirintskim prostorijama i može da bude pouzdan svedok i dragocen sagovornik, ne samo povodom ove svoje knjige.