"Obnavljanjem fasada, Beograd dobija izgled prave evropske prestonice"

"Na poslednjoj sednici Skupštine Grada detaljnije je rešeno pitanje održavanja izgleda zgrada koje su deo kulturno-istorijske celine ili uživaju prethodnu zaštitu. Naime, ovim novinama preciznije smo rešili pitanje odgovornosti uređenja i adekvatnog održavanja spoljnog izgleda zgrada Beograda. Кako bismo na viši nivo podigli izgled naše prestonice, propisali smo obavezu održavanja urednog stanja spoljnih delova zgrada koje su deo kulturno-istorijske celine ili su deo celine koji uživa prethodnu zaštitu. Sve to radimo, kako bismo očuvali autentičnost arhitekture našeg glavnog grada", istakao je gradonačelnik Radojičić.

U uključenju za TV Prva gradonačelnik je podsetio da je od 2015. do sada u glavnom gradu uređeno 250 fasada, u okviru kulturnih celina, kao i na objektima van zaštićenih celina na teritoriji grada, što je veoma važno jer one, kako je naveo, predstavljaju sliku Beograda.
Кako je precizirao, samo tokom 2018. godine urađeno 35 fasada u prostorno kulturno-istorijskoj celini „Кosančićev venac”, a tokom iste godine urađeno je i još pet fasada na objektima koji su zaštićena kao kulturna dobra. Tokom 2019. godine okončani su radovi na ukupno 91 objektu i to na 28 objekata u prostorno kulturno-istorijskoj celini „Istorijsko jezgro Beograda” i na 63 objekta u prostorno kulturno-istorijskoj celini „Staro jezgro Zemuna”.

Ukupna vrednost izvedenih radova u periodu do 2020. iznosi oko dve milijarde dinara.
"Za naredni period opredeljeno je 490 miliona dinara za namenu obnove fasada. Iskorak je napravljen i kad je reč o zakonskoj regulativi. U kulturno-istorijskim zonama pravni subjekti su obavezni da vode računa o fasadama, što će pomoći da dalje unapredimo izgled našeg grada. To je koncept po kojem su mnogi evropski gradovi uredili fasade. Osim estetskog aspekta, važna je i energetska efikasnost koja se na taj način postiže", rekao je Radojičić.

Foto: Beoinfo

Кako je gradonačelnik pojasnio pravna lica sada imaju obavezu adekvatnog održavanja spoljnog izgleda zgrada. Obaveza se odnosi na pravna lica koji su vlasnici zgrada, kao što su na primer banke, škole, privatne kompanije. Ukoliko pravna lica ne održavaju spoljne delove zgrada u urednom stanju, propisana je novčana kazna od 150 hiljada dinara. Površine oko zgrade i sama ograda, ukoliko postoje, takođe se moraju održavati u urednom stanju.
"Zavod za zaštitu spomenika kulture daje saglasnost na izgled fasade u kulturno-istorijskim celinama. Uredno stanje spoljnih delova zgrada podrazumeva da fasade nisu oštećene, zaprljane, ispisane, izlepljene plakatima. Sve evropske prestonice su odavno rešile ovo pitanje. Кako bi naš Beograd postao još lepše mesto za život, u tome moramo da učestvujemo svi mi. Potrebno je da fasade budu takve, da ne narušavaju opštu uređenost i izgled grada. Nastojimo da sačuvamo autentičan izgled našeg grada. Između ostalog, i to je nešto što privlači turiste da posete Beograd i da mu se vrate", dodao je Radojičić.

Gradonačelnik je ukazao i na značaj uštede energije, koja se postiže u objektima sa kvalitetno urađenom fasadom i izolacijom. Na taj način će građani Beograda imati znatno manje izdataka kada je reč o plaćanju mesečnih režija.
"U toj sferi imamo čitav niz projekata, na kojima Grad Beograd radi zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike. Među njima je i potpisan Ugovor o sufinansiranju energetske sanacije objekata na osnovu kojeg Grad daje deset miliona dinara, a resorno ministarstvo isto toliko. Reč je o pilot projektu pomoći građanima za zamenu stolarije i izolacije na stambenim objektima. Takođe, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj radimo termalnu rehabilitaciju četiri značajna gradska objekta: Biblioteku Grada Beograda, Studentsku polikliniku i stacionar, kao i Hitnu pomoć", zaključio je Radojičić.