HRVATI NISU JEDINI KAMEN U CIPELI NA PUTU KA EU Još dve zemlje bi mogle da nas uslovljavaju, a evo i zbog čega
Srbija je pregovore sa Evropskom unijom započela pre više od sedam godina, do zvezdice na zastavi EU ostalo je još dosta posla, a na tom putu mogla bi da nas zakoči Hrvatska, prevashodno zbog pitanja granica i nestalih, ali i i Rumunija zbog pitanja manjina i korišćenja Dunava. Takođe, i sa Bugarskom rešavamo pitanje nacionalnih manjina.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Hrvatski šef diplomatije Gordan Grlić Radman pre tri dana spočitao je Srbiji da do ulaska u EU ima da uradi još dosta, i nametnuo priznavanje genocida u Srebrenici kao jedan od uslova iako se naša država tim povodom izjasnila.
Ovaj slučaj poslužio nam je da istražimo koja sve nerešena bilateralnih pitanja Srbija ima, i shodno tome koje zemlje bi, ako se odluče na to, mogle da nam prirede neprijatno iznenađenje i blokiraju pregovore sa EU.
To jeste u suprotnosti sa stavom EU da se bilateralna pitanja ne unose u proces proširenja, ali smo svedoci da se u praksi blokade ili pokušaji blokade stalno dešavaju napominje Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Pročitajte još
- Na primer, Hrvatska je privremeno blokirala Srbiju kod otvaranja poglavlja 26 (kultura i obrazovanje) zbog školovanja nacionalnih manjina, a slične primedbe imale su Rumunija i Bugarska iako se formalno nisu pridružile blokadi.
Sa Hrvatskom postoji spor oko bunjevačkog jezika jer ga je Skupština grada Subotice priznala kao službeni. Pitanje demarkacija granica na Dunavu se često poteže, problemi nestalih - podseća Grubješić.
Takođe, ono što se neretko spominje je i pitanje učešća hrvatske manjine u Skupštini, to jest principa kako nacionalne manjine u Srbiji biraju svoje predstavnike u Skupštini, gde vidimo da neke manjinske zajednice imaju i po dve stranke u Skupštini i znatan broj predstavnika, ukazuje potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak.
- U praksi nikad ne možete biti sigurni da neko bilateralno pitanje, čak i ne toliko značajno na međunarodnom planu, neće postati značajno pitanje u političkom životu članice EU, pa da onda to postane i problem u proširenju. Takva praksa se mora zaustaviti sada ili proširenje i politika EU prema Balkanu, a samim tim i njene geopolitičke aspiracije nemaju svetlu budućnost - napominje Međak.
Problema bi moglo da bude i sa Rumunijom, i to kada se bude otvarao klaster koji se tiče ekologije, ocenjuje Dušan Janjić, direktor Foruma za etnčke odnose.
- Sa Rumunijom je ostao otvoren problem Đerdapa i nejednakog učešća u uređivanju vodotokova Dunava. Zato treba očekivati da se to pitanje pojavi kada se otvara klaster oko ekologije, i da Rumunija zahteva da se ozbiljno pozabavimo time - napominje Janjić.
Pročitajte još
To nisu jedini kamenčići u cipeli, kaže Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
- Sa Rumunijom i Bugarskom se mogu očekivati problemi, i to oko statusa bugarske, odnosno vlaške (ili rumunske, kakvom je smatra Bukurešt) manjine i tu se mora raditi proaktivno jer su u biti odnosi između naših vlada - dobri. Mora se raditi proaktivno i kako bi se izbegli problemi s kojima se sada, sasvim nezasluženo, suočava Severna Makedonija - ističe Savković.
Važan deo toga tiče se odnosa sa Rumunskom pravoslavnom crkvom, tačnije zahteva da se proširi nadležnost Rumunske pravoslavne crkve. Nadležnost se sada odnosi samo na Banat, ali se traži da se proširi i na istočnu Srbiju.
Pokazna vežba šta sve pože da se desi bio je veto koji je potresao Evropsku uniju, i to onaj koji je Sofija stavila pred Skoplje, zbog neslaganja oko toga da li je Goce Delčev bugarski ili makedonski heroj, spora da li je makedonski jezik postojao pre 1944. godine, kao i da li su pre te godine postojali Makedonci kao narod.
Zbog svih ovih nerešenih pitanja nije usvojen izveštaj o proširenju na Zapadni Balkan, što je bio svojevrsni presedan jer se do sada u istoriji EU nije desilo da zaključci Saveta ministara EU budu blokirani.
Da bi bilateralna pitanja mogla da budu problem i da je EU i ranije to bilo jasno ističe i Međak.
Pročitajte još
- Zato i jeste Junker u papiru iz 2018. goodine jasno rekao da bi stvar trebalo da se reši kroz međunarodne sudove kako bi se proces raširenja relaksirao bilateralnih pitanja. I Hrvatska i Slovenije su rešile problem tako što su pitanje Piranskog zaliva uputile na međunarodnu arbitražu. Ako ovo postane način bilateralnih pitanja, onda proširenje postaje nemoguća misija jer svaka država ima neko pitanje sa susedima. Dugogodišnji problemi Makedonije danas to vrlo bolno pokazuju, i da je ovim putem cela politika EU prema ZB i proširenju dovedena u pitanje - zaključuje Međak.