Studija otkrila: Od "slomljenog srca" može da se umre

Takotsubo kardiomiopatija može da se dogodi kada osobu koja je pod dugotrajnim stresom zadesi traumatičan događaj poput smrti voljene osobe, saznanja određene dijagnoze bolesti koja može da ugrozi život, gubitak velike sume novca ili prekid ljubavne veze.

"Sindrom slomljenog srca" može da bude uzrok za niz zdravstvenih tegoba poput srčane insuficijencije, izuzetno niskog krvnog pritiska, stvaranja krvnih ugrušaka na vrhu leve komore, aritmije i ruptura (pucanje) zida srca.

Dr. Hikaru Sato i njegovi saradnici u Japanu su 1990. godine kod pacijentkinje nakon jakog emocionalnog stresa prvi put konstantovali takotsubo kardiomiopatiju. Bolest je ime dobila zato što su promene na levoj komori srca pacijentkinje ličile na posudu za lovljenje hobotnica koja se koristi u Japanu.

U SAD-u i Evropi takotsubo kardiomiopatija prepoznala se tek krajem 90-ih godina prošlog veka. Osnovan je Međunarodni registar za takotsubo na Univerzitetskoj bolnici u Cirihu u kojem je registrovano 1.750 bolesnika sa takotsubo kardiomiopatijom iz 25 kardiovaskularnih centara u 9 zemalja u periodu od 1998. do 2014. godine.

Značajno se češće javlja kod žena (90 % svih bolesnika) i to većinom u menopauzi nakon 50-te godine života.

Novo istraživanje, finansirano od strane Britanske fondacije za srce i objavljeno u časopisu "Cardiovascular Research", pokazalo je da dva molekula koja se povezuju sa povećanim nivoom stresa igraju ključnu ulogu u nastupanju sindroma "slomljenog srca".

Stručnjaci iz Imperijal koledža u Londonu, otkrili su da povećan nivo mikroRNK molekula 16 i 26a koji su zaduženi za prigušivanje RNK i posletranskripcijsko regulisanje genetskog izraza, povećavaju šanse za obolevanje od takostubo kardiomiopatije.

Kombinacija dugotrajnog stresa i dramatičnog šoka

Ilustracija:Foto:Shutterstock/Dean Drobot

Naučnici su tokom istraživanja proučavali kako ćelije srca kod čoveka i kod miševa reaguju na adrenalin nakon izlaganja tim molekulima.

Kada su naučnici proučili srčane ćelije koje su bile tretirane spomenutim mikroRNK molekulama, uočili su da su te ćelije osetljivije na adrenalin i da je moguće da će izgubiti moć kontrakcije. Promene koje su povezane sa sindromom "slomljenog srca" su zatim uočene pri nižim nivoima adrenalina.

MikroRNK molekuli 16 i 26a povezani su sa depresijom, anksioznošću i povećanim nivoima stresa, što znači da kombinacija dugotrajnog stresa i dramatičnog šoka može da prouzrokuje simptome koji se vežu u sindrom "slomljenog srca".

Stručnjaci se nadaju da će se sada razviti krvni testovi ili lekovi kojima bi moglo da se reaguje na ovakva stanja.

"Takotsubo kardiomiopatija je ozbiljna bolest, ali sve do sada nismo znali zašto se pojavljuje. Ne razumemo zašto neki ljudi tako reaguju na nagli emocionalni šok, a drugi ne", rekla je Sian Harding, profesorka farmakologije kardiovaskularnog sistema na Imperijal koledžu u Londonu.

"Ovo će nam istraživanje će nam pomoći da bolje razumemo ovu tajanstvenu bolest, a moglo bi i da nam pomogne da lakše identifikujemo one kojima preti takotsubo. Potrebna su dodatna istraživanja, kako bismo utvrdili da li lekovima možemo da sprečimo te mikroRNK molekule i sprečimo "slamanje srca'", rekao je profesor Metin Avkiran.