Temperaturne oscilacije uticale na smanjenje roda voća

Autor: Blic

Info

22.06.2021.

18:18 > 18:31

Usled velikih promena vremena i temperaturnih oscilacija, rod voća ove godine biće manji, piše Blic.

Temperaturne oscilacije uticale na smanjenje roda voća

Foto: Pixabay

Temperaturni ekscesi, topli i hladni periodi uticali su da prinosi ove sezone budu 20 do 30 odsto manji.

To se odnosi na gotovo sve sorte voća, ali su neke više, a neke manje pogođene vremenskim oscilacijama.

Pojedine sorte šljiva imaće prinos čak upola manji, malina za 30 do 40 odsto, a jedina optimistična prognoza, smatraju poljoprivredni stručnjaci, važi za kupinu.

Oni navode da se ova godina zbog "vremenskog rolerkostera pomerila" za 10 do 15 dana, nego što je uobičajeno, tako da će i sama berba pojedinih vrsta voća kasniti.

Stručnjak za voćarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Jovan Milinković ističe da kad god je postojao suvlji period, poput ovogodišnjih aprila i maja, to u narednoj godini mora da se odrazi na prinos i na samu pripremu biljke za vegetaciju.

"Nemamo vegetaciju koja bi trebalo da teče, da za nekih dvadesetak dana uđemo u suvlji period, kako bi biljke početkom jula završile vegetaciju i polako prešle u novu reproduktivnu fazu. Na voće je od početka godine najviše uticala temperaturna oscilacija. Imali smo temperaturne ekscese, tople pa hladne periode, uz dovoljno padavina na samom početku vegetacije. U ovom periodu ima dovoljno vlage u dubini i još uvek biljke ne osećaju sušu, ali je deficit za vodom u površinskom sloju zemljišta", navodi Milinković za Blic.

Kajsija najpogođenija

Vremenske (ne)prilike, kaže Milinković, najviše su uticale na kajsiju, čiji je rod desetkovan u kotlinskom području.

Opstanak šljive zavisio je od sorte i vegetativne faze u kojoj se zasad nalazio, da li u fazi otvorenog ili neotvorenog cveta ili pak u fazi zametnutih plodića.

Međutim, najveći deo šljivika koji se nalazi na nadmorskim visinama od 250 do 300 metara, kako procenjuje, imaće smanjen rod za 20 do 25 odsto.

"Ponajviše je stradao 'stenlej'. U celoj Podgorini, koja je u Srbiji područje koje daje najviše ovog nacionalnog voća, situacija sa ovom sortom šljive je šarena i mislim da je tu smanjenje prinosa čak 50 do 60 odsto. Imamo malo zasada koji su rodili dobro, dok je malo bolje u predelima prema planini Cer", kaže Milinković.

Što se ostalih vrsta voća tiče, on dodaje da je višnja najbolje rodila ove godine, jer je cvetala posle svih koštičavih vrsta, dok se prinos u zasadima trešnje razlikuje u zavisnosti od sorte, ali su vremenski uslovi definitivno smanjili rodnost za polovinu, naročito kod sorti koje sazrevaju od sredine juna.

"Kod maline će smanjena prinosa biti zbog manjeg porasta rodnih grančica, jer smo u martu, aprilu i maju uz mraz imali naizmenično kretanje i stopiranje vegetacije. Bilo je čak i izmrzavanja glavnih rodnih pupoljaka. Teško je proceniti, ali će prinos sigurno biti za 30 do 40 odsto u odnosu na osam do deset tona po hektaru koji donosi jedan malinjak", procenjuje Milinković.

On zaključuje i da najviše razloga za optimizam imaju kupinari, jer su kupinjaci u dobrom stanju.

Kako kaže ova, inače otporna voćka, izbegla je sve vremenske rolerkostere, sada je u fazi cvetanja i zametanja plodova, a procene su da će ovogodišnji prinos biti solidnih 15 tona po hektaru.

Teme

voće

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Novosadista

22.06.2021 • 20:59

Prinos 30% manji, a cena 100% veca, pa ko je ovde lud. Svake godine se trazi razlog za poskupljenje

3 1 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.