Izborni uslovi u Rusiji gori nego u Sovjetskom Savezu

Kako se procenjuje, najmanje devet miliona Rusa ili osam odsto stanovništva bilo je lišeno pasivnog biračkog prava i pre nego što su ruski poslanici proletos pooštrili izborne zakone i isključili članove pokreta uhapšenog opozicionara Alekseja Navaljnog.

„Formalno, postojeće izborno zakonodavstvo je već represivnije od sovjetskih zakona u pogledu lišavanja pasivnog biračkog prava i broja osoba pogođenih tim ograničenjima“, saopštio je Golos.

Dodaju da pravi cilj najnovijih amandmana nije zaštita suvereniteta naroda kao izvora vlasti, već što je više moguće njegovo ograničenje, te filtriranje kandidata koji nisu prihvatljivi trenutnoj vladi.

Procenjuje se da je samo tokom prošle godine u parlamentu usvojeno 50 zakona kojima se obespravljuju potencijalni kandidati.

Dodaje se da će ovogodišnji zakon, koji zabranjuje učešće na izborima svima koji su u vezi sa „ekstremističkim grupama“, obespraviti „stotine hiljada više politički aktivnih građana“.

„Ova godina je četvrti talas napada na izborna prava građana od propasti Sovjetskog Saveza“, stoji u saopštenju Golosa napominjući da su prethodni talasi bili 2006/2007, 2012/2014 i 2020.

Moskovski sud nedavno je političku mrežu Navaljnog označio „ekstremističkom“ što je ocenjeno kao pokušaj da se „očisti polje protivnika“ uoči parlamentarnih izbora u septembru, u trenutku kada Putinova vladajuća stranka beleži, kako se navodi, istorijski nizak rejting.

Istraživanje navodi da je oko šest miliona državljana sa dvojnim državljanstvom i onih sa stranim dozvolama boravka najveća obespravljena grupa.

Za njima sledi 1,1 milion ljudi osuđenih za krađu i više od 300.000 osuđenika za druga krivična dela.

Politički aktivni građani verovatnije će biti na meti ruskih zakona o „ekstremizmu“, od čega je njih 4.000 osuđeno zbog administrativnih prekršaja tokom 2020. i oko 3.400 za krivična dela u protekloj deceniji, navodi Golos.

Procene su da postoji pretnja da se za oko 10.000 ljudi koji se terete za učešće u neovlašćenim protestima zabrani kandidovanje ako budu proglašeni krivim.

Mada je vladajuća Jedinstvena Rusija nepopularna, iz Kremlja očekuju da će stranka ponoviti svoj nastup iz 2016, kada je osvojila dve trećine od 450 mesta u Dumi.

Na Kongresu partije pre dva dana Putin je pozvao na mobilizaciju stranke ne bi li, kako je navedeno, oživeo „mašinu za pobedu“.

Ipak, malo je onih koji očekuju da će stranka opravdati očekivanja, a ankete pokazuju da podrška vladajućoj stranci jedva dostiže 30 odsto biračkog tela.

U očima eksperata, Jedinstvena Rusija je danas privezak Kremlja, koji ne donosi ni ideje ni strategiju.

„Iako nije zvanično član partije Putin veruje da ne postoji alternativa Jedinstvenoj Rusiji, da je to stranka kakva mu je potrebna“, ukazuje Tatjana Stanovaka, osnivačica istraživačkog centra R.Politik.

Ruski lider ima podršku 70 odsto građana i želi da vrati disciplinu u stranačke redove u vreme kada su možda mnogi poželeli da se distanciraju od partije, predstavljajući se kao „nezavisni“ na lokalnim izborima u septembru da bi izbegli nepopularnu Jedinstvenu Rusiju.

Za politikologa Konstantina Kalačova mala je verovatnoća da će Jedinstvena Rusija „preživeti svog osnivača“ navodeći da je glavna svrha ove partije da služi predsedniku kao gromobran.

Partija, kaže Kalačov, „preuzima sve grehe, kriva je za briokratiju, korupciju, mala primanja. Ne i Putin, on je svetac“.

Sa druge strane, Marija Lipina, istraživač Univerziteta Džordž Vašington, smatra da Jedinstvena Rusija možda nije popularna, ali je i dalje popularnija od bilo koje od alternativa.

Drugi naglašavaju da će pobedu Jedinstvene Rusije u svakom slučaju osigurati neujednačeno izborno polje.

Stranka će verovatno imati koristi ne samo od masovne državne podrške već i od uvođenja višednevnog prevremenog glasanja koje je prvi put korišćeno na ustavnom referendumu prošle godine, a za koje kritičari kažu da olakšava nameštanje glasova.

Jekaterina Šulman, politikološkinja i voditeljka na radiju Eho Moskva, sugeriše da bi vrlo lako moglo da se u Rusiji dogodi scenario protesta iz Belorusije gde je Aleksandar Lukašenko tvrdio da je osvojio 80 odsto predsedničkih glasova što je podstaklo bes naroda i proteste.

„Neverovatno visoko provladino glasanje moglo bi delegitimizovati parlament i narušiti poverenje u sistem. To bi rizikovalo proteste“.

Postoji široka saglasnost da će najveći gubitnik na izborima verovatno biti sistemska opozicija – mešavina nominalno opozicionih partija kojima je tradicionalno bilo dozvoljeno da se takmiče na izborima, dok su u osnovi lojalni Kremlju.

Sve tri opozicione stranke sa značajnom zastupljenošću u Dumi – komunisti, krajnje desničarski LDPR i levi centar Pravedna Rusija – već duže vreme beleže pad popularnosti dok njima rukovode ostareli veterani.

Aleksandar Kinjev, profesor političkih nauka na Moskovskoj višoj ekonomskoj školi, ukazuje da „istorijski gledano, biračko telo voli nove stranke i spremno je da glasa za njih“.

Ipak, kako predviđa, nove stranke su na ivici cenzusa od pet odsto“ .

Ako one ne uspeju da osvoje mesta, Kremlj će ih dobiti.

Stranke koje budu ispod cenzusa svoje glasove „dodeljuju“ koje ga premaše, što je proces koji će verovatno doneti korist Jedinstvenoj Rusiji.