Vrednost bitkoina pala je danas ispod 30.000 dolara, prvi put od kraja januara, i prva je kriptovaluta koja je osetila posledice kineskih mera regulisanja tog decentralizovanog tržišta.
Oko 14.50 po srednjeevropskom vremenu bitkoin je menjan za 29.590 dolara, što je pad od 9,25 odsto. Ta vrlo nestabilna kriptovaluta i dalje vredi 2,2 odsto više nego na početku godine, ali joj je vrednost pala za 54 odsto u odnosu na njen istorijski maksimum postignut sredinom aprila. Tada je bitkoin vredeo 64.870 dolara.
"Zabrinutost zbog zatezanja mera kineske vlade i strah da će prihvatanje bitkoina i drugih kriptovaluta biti odloženo zbog njihovog uticaja na životnu sredinu vrši pritisak na tržišta", rekao je jedan analitičar.
Kineska vlada vodi aktivnu kampanju za kočenje industrije "rudarenja" bitkoina, kako tržište naziva računarske transakcije sa kriptovalutama.
Prema bivšim proizvodjačima kripto valuta snabdevači energije u kineskoj provinciji Sečuan dobili su naredjenje da na jedno vreme prestanu da snabdevaju strujom te kompanije.
Od kraja 2020. bitkoin je sve više privlačio interese institucionalnih ulagača, od banaka na Vol Stritu do industrijskih grupa kao što je proizvodjač električnih automobila Tesla.
Pored toga su neki pojedinačni investitori videli u kriptovalutama dobar način da plasiraju deo svoje uštedjevine akumulirane tokom pandemije.
Kao rezultat toga tržište kriptovaluta, gde je bitkoin i dalje daleko najveći, poraslo je dok nije dostiglo gotovo 2.500 milijardi dolara sredinom maja.
Medjutim od tada, pored sve čvršćeg kineskog stava bitkoin trpi kritike zbog velike upotrebe struje.
Multimilijarder Ilon Mask, koji obično hvali kriptovalute i koji je investirao deo imovine grupe Tesla u bitkoin, objavio je da njegova električna vozila neće više moći da se kupuju za kriptovalute dok se ta industrija ne okrene više ka obnovljivim izvorima energije.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR