Aleksandar Dragović jedan je od trojice fudbalera srpskog porekla koji na Evropskom šampionatu igraju za Austriju. Pored Marka Arnautovića i Saše Kalajdžića. Novi defanzivac Crvene zvezde govorio je javno o položaju Srba u Austriji, odnosno o tome, kako se na njih gleda u sportu, posebno u fudbalu.
List "Kurir" iz Beča posvetio je Aleksandru Dragoviću veliki prostor, a njegov intervju bio je proteklog vikenda veoma čitan u celoj Austriji.
Dragi Aleksandre, da li smo ovaj razgovor mogli da vodimo na srpskom?
- U redu sam sa oba jezika, ali moram da priznam da sam sigurniji sa nemačkim - počeo je intervju Dragović.
Koliko intervjua si dao na srpskom tokom karijere?
- Ne baš mnogo... Ustvari samo pre utakmica protiv Srbije. Tu se radi o veoma malom broju intervjua na srpskom.
Zar to nije pomalo čudno, uzmemo li u obzir veliki broj ljudi sa srpskim poreklom nastanjenih u Beču i Austriji?
- Pa, dobro, ja jesam odrastao u Beču. Ipak smatram da u zemlji u kojoj živiš treba da govoriš jezikom te zemlje, a to je u ovom slučaju nemački. Naravno da svako ima svoje poreklo, kulturološka različitost je nešto veoma lepo. Nešto gde upoznajemo mnoge lepe stvari. Ipak sam zagovornik teze da svako treba da vlada jezikom zemlje u kojoj živi.
Kako nekome koga si upravo upoznao objašnjavaš to "KS" umesto "X" u imenu odnosno ono "-IĆ" u prezimenu - i sve to u austrijskom pasošu? Kako se ti uopšte definišeš?
- Svet fudbala je jako multi-kulti. Ponosan sam kako na svoje srpsko poreklo, tako i na svoju domovinu Austriju kojoj mnogo dugujem. U mojim grudima kucaju dva srca. Zaista nisam nikada imao problema zbog toga što se u mom imenu nalazi to "KS" umesto "X" ili ono "-IĆ" u prezimenu. Govorimo li konkretno o školi. Nikada nisam doživeo nekakvo šikaniranje. Nažalost, nisu svi oni koji imaju poreklo slično mom, prošli tako dobro kao ja...
Da li ti je tvoje ime bilo kada u toku karijere predstavljalo prepreku?
- Nije uopšte! Mada moram reći da nikada nisam pravio nikakve probleme. U Beču žive ljudi raznih porekla, da li iz Srbije, Hrvatske, Bosne ili Turske. Svako ima svoje karakteristike. Ipak smo na kraju krajevima svi mi ljudi, sa dve ruke, dve noge. Respekt je neminovan da bi suživot mogao funkcionisati. Naravno da svugde postoje loši ljudi, ali njih treba ignorisati. To sam uvek i radio, tako sam izbegavao probleme.
Austrijskog novinara interesovalo je i da li je Aleksandar Dragović morao da se u životu potrudi više od nekog "pravog" Austrijanca.
- Nema sumnje da je nekim ljudima ovde teže nego "pravim" Austrijancima. Uprkos tome smatram da svako ko uporno radi može zaista i da ostvari zacrtani cilj. Ako jedan Aleksandar Dragović sve učini da ostvari cilj, on može da uspe kao i neki "Maks Musterman". Sasvim sigurno je da "Maks Musterman" uživa neke privilegije u odnosu na Aleksandra Dragovića. S druge strane su mi poznati mnogi primeri ljudi koji u onom "-ić" na kraju prezimena traže izgovor. Ne daju mi posao samo zbog mog imena sa "ić", tvrde mnogi. Uvek se pitam da li su stvarno dali sve od sebe da dobiju taj posao? Mnogi ljudi nažalost lažu sami sebe, nisu iskreni prema sebi samima - jasan je Dragović.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
