Sećanje na proterane Nemce

Odjednom je sve bilo drugačije nego što je planirano. Kada je imao samo 14 godina, rat je Štefanu Fergeru uništio planove. Umesto odlaska u internat – progon. Njegova porodica je iz Vojvodine pobegla pred jedinicama Crvene armije. Štefan je bio „najstariji čovek“ u toj grupi izbeglica, vožnja kola pala je na njega, sve do Gornje Austrije.

To je samo jedna od priča predstavljenih u Centru za izbeglištvo, progon i pomirenje. To mesto podseća na najmračniju stranu nemačke istorije i njene posledice. Udaljeno je samo kilometar i po udaljen od najpoznatijeg mesta sećanja na strahote nacističke ere, spomenika Holokaustu. Ovog ponedeljka (21. juna) centar će zvanično otvoriti kancelarka Angela Merkel.

„Razumeti šta znači gubitak“

Gundula Bavendam je od 2016. direktorka Dokumentacionog centra. To je za nju mesto pouke i sećanja: „Dokumentacioni centar govori o bekstvu i proterivanju Nemaca, ali i mnogih drugih ljudi“. Jedna pouka je iznad svega, objašnjava Bafedam: „Razumeti šta znači gubitak“.

Na prvom spratu stalne postavke, posetioci se upoznaju sa evropskom i svetskom istorijom prisilne migracije, sve do proterivanja ljudi iz Sirije ili muslimanskih Rohindža iz pretežno budističkog Mjanmara. Nakon što se prođe deo postavke o nacističkom vremenu, Holokaustu i ulozi saveznika, posetioci mogu na drugom spratu da saznaju više i o sudbini oko 14 miliona proteranih Nemaca. Treći deo stalne postavke posvećen je dolasku i raspodeli prognanih u tadašnjim okupacionim zonama.

Na više od 5.000 kvadratnih metara izložbenog prostora može se videti oko 700 eksponata, video-snimaka svedoka i različite informacije. Centar je smešten u takozvanu „Nemačku kuću“, zgradu koja je građena u stilu „Nove stvarnosti“. U renoviranje je uloženo 63 miliona evra.

Nemački nacisti su u Evropi i svetu izazvali razorni rat koji je odneo živote više od 70 miliona ljudi. Kada je rat završen, počeli su progon i izbeglištvo za mnoge ljude sa istoka koji su govorili nemački, ali i za brojne Poljake i Mađare.

Takozvana raseljena lica morala su da beže na Zapad, u okupacione zone četiri pobedničke sile. U sovjetskoj zoni su na primer, nakon rata oko četvrtinu svih stanovnika činile izbeglice. U početku najčešće nisu bili dobrodošli, bilo je to vreme u kojem su, zbog ratnih razaranja, vladali nestašica i glad.

Mnogi prognani su se kasnije u Zapadnoj Nemačkoj povezali u tzv. „seoska društva“ ili udruženja prognanika, koja su mahom bila veoma konzervativna. U tada mladoj Saveznoj Republici Nemačkoj, prognanici i izbeglice činili su više od 20 procenata biračkog tela. U DDR-u su izbeglice i prognanike nazivali „preseljenicima“. U početku su dobijali pomoć za integraciju, a od 1950. je tema progona u DDR-u bila praktično tabu.

Beskrajni sporovi

Pravo je malo čudo da se izložba otvara. Od prve ideje, do današnjeg otvaranja prošle su pune 22 godine. Ta tema je konstantno izazivala političke kontroverze. Pravi je primer Erika Štajnbah, dugogodišnja poslanica CDU u nemačkom Bundestagu.

Štajnbah je od 1998. do 2014. bila je predsednica Saveza prognanika (BdV). To je moćna pozicija, jer savez broji oko 1,3 miliona članova. Ona još krajem devedesetih imala ideju da se osnuje Centar. Ali, spor je nastao oko mesta, pravca i organizacije projekta. Nezadovoljni su bili i u susednim zemljama, pre svih u Češkoj i Poljskoj. Mnogi su smatrali da bi Nemci mogli da se prikažu kao žrtve i da tako skrenu pažnju s njihove krivice za nacističko vreme.

Nemački Bundestag je 2008. usvojio odluku o osnivanju Fondacije Dokumentacionog centra. Istovremeno, Štajnbah je izgubila na uticaju. Godine 2017. napustila je CDU i od tada podržava desnopopulističku Alternativu za Nemačku (AfD). Direktorka Gundula Bafendman je nije ni pozvala na otvaranje.

U savetu Fondacije Dokumentacionog centra su predstavnici Vlade Nemačke, crkava, saveza prognanika, ali i političari – na primer poslanik CSU u Bundestagu Štefan Majer. U odgovoru na pitanje DW, kaže da mu je kao „unuku sudetskih Nemaca“ Centar veoma važan. To spomen-obeležje doprineće „pomirenju Nemaca sa samim sobom“. Raseljena lica bi tako konačno dobila mesto „koje podseća na milione sudbina i pomađe u prerađivanju tog završnog poglavlja Drugog svetskog rata“.

Potrebno je vreme

Na konferenciji za novinare direktorku Gundulu Bafendam pitali su zašto je sve tako dugo trajalo. Za „najbolnija poglavlja“ istorije, rekla je direktorka, „društvima je često potrebno određeno vreme“.

Dokumentacioni centar izbeglištva, progona i pomirenja će od 23. juna 2021. biti otvoren za javnost. Ulaz je besplatan.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu