Aleksandra Dimovska je izvršna direktorica Centra za evropska istraživanja i analize EUROPROSPERA. Diplomirala je međunarodne odnose na Vesalius College/VUB u Bruxellesu i magistrirala napredne međunarodne studije (MAIS) na Diplomatskoj akademiji u Beču sa specijalizacijom za politiku proširenja EU.
Njeno profesionalno iskustvo do sada se fokusiralo prvenstveno na međunarodne i evropske politike, posebno na pitanja vezana za politiku proširenja EU, kao i spoljnu, sigurnosnu i odbrambenu politiku.
- U završnoj deklaraciji NATO samita u Bruxellesu lideri zemalja članica Saveza ocijenili su da je prošlogodišnje pristupanje Sjeverne Makedonije NATO-u još jedna opipljiva demonstracija posvećenosti politici otvorenih vrata. Koliko je Sjeverna Makedonija dobila ulaskom u Savez?
DIMOVSKA: Politika otvorenih vrata Alijanse, saglasno članu 10. Vašingtonskog ugovora, dokazala se kao istorijski uspeh prijemom Severne Makedonije u Alijansu kao 30. zemlje članice. I pored toga što Severna Makedonija važi kao dugogodišnji saveznik koji doprinosi evroatlantskoj bezbednosti, njen put učlanjenja u NATO nije bio niti brz niti jednostavan. Višedecenijski napori za prevazilaženje otvorenih pitanja, ali i mukotrpni proces reformisanja govore o tome.
Njeno članstvo u NATO-u predstavlja ostvarenje strateškog opredeljenja države još od njene nezavisnosti 1991. godine. To garantuje dugoročnu bezbednost, održiv mir i stabilnost zemlje, čime se stvara bolja osnova za unapređenje demokratskih kapaciteta i politike stabilnosti, kao i ekonomskog razvoja i prosperiteta.
Danas Severna Makedonija kao zemlja članica Alijanse, rame uz rame s ostalim zemljama članicama, podjednako može učestvovati u donošenju odluka o ključnim globalnim i geostrateškim pitanjima, a ujedno će dati doprinos za još veću regionalnu stabilnost, bezbednost i demokratizaciju, kao i za uzajamnu saradnju na ekonomskom i političkom planu.
- Poznato je da niti jedna zemlja iz tranzicije nije ušla u EU a da nije prethodno postala članica NATO-a. Koliko je Bosna i Hercegovina daleko od tog cilja ili blizu njega uzimajući u obzir svu složenost bh. sistema?
DIMOVSKA: Članstvo BiH u EU i NATO-u je kompleksno pitanje, prema kome ne postoji usaglašeni stav njenih političkih lidera. Ključni koraci koji su preduzeti, uključujući usvajanje Programa reformi u BiH, članstvo BiH u Akcijskom programu Alijanse za članstvo (MAP), kao i zakonski okvir u velikoj meri ukazuju na to da je BiH na dobrom putu da ispuni tražene kriterijume i da postane članica NATO-a, ali ipak izražene političke nesuglasice ne doprinose prevazilaženju razlika i ubrzavanju samog procesa.
U završnoj deklaraciji nedavno završenog samita NATO-a u Bruxellesu bilo je navedeno da "saveznici snažno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet stabilne i bezbedne BiH saglasno s Opštim okvirnim sporazumom o miru u BiH i ostalim relevantnim međunarodnim ugovorima, ali u isto vreme ohrabruju nacionalno pomirenje i pozivaju političke lidere da izbegavaju retoriku razdvajanja". Članice Alijanse, kao i u slučaju sa Severnom Makedonijom, prepoznale su bitnu ulogu BiH kao zemlje aspiranta i njen doprinos operacijama predvođenim od NATO-a.
Ispunjavanje osnovnih kriterijuma za članstvo u NATO-u preko sveobuhvatnog procesa reformisanja, političke volje, kao i konstruktivnog i nadstranačkog dijaloga između donosilaca odluka, koji bi doveo do održivog kompromisa, može BiH da omogući sigurno članstvo u Alijansi u vrlo bliskoj budućnosti, a time da joj otvori put da otpočne pregovore za članstvo u EU.
- Je li EU ostavila zapadni Balkan na cjedilu, odnosno dolazi li u pitanje kredibilitet EU prema državama zapadnog Balkana koje su ispunile sve zahtjeve, a nisu dobile očekivano?
DIMOVSKA: Svedoci smo da je u poslednje vreme, tačnije u poslednje tri-četiri godine, EU preokupirana pitanjima o njenoj unutrašnjoj konsolidaciji. Brexit, migraciona kriza, kršenje mehanizma vladavine prava u Mađarskoj i Poljskoj, vizija francuskog predsednika Macrona za jaču Evropu, kao i političke i ekonomske implikacije zbog pandemije kovid-19 doprineli su uvećanom skepticizmu i nepovoljnom mišljenju evropske javnosti u vezi s proširenjem.
U ovom kontekstu mogu pomenuti iskustva Severne Makedonije koja ukazuju na to da odsustvo kredibilne perspektive za članstvo u EU neminovno vodi ka stagnaciji dinamike saradnje između obe strane.
Naime, blokada otpočinjanja pristupnih pregovora RSM od Bugarske dovela je ponovo pod znak pitanja kredibilitet Unije. Smatram da ovo uopšte nije pozitivan znak, niti retorika koja bi trebalo da odjekuje u Severnoj Makedoniji i u regionu, jer to podriva njegovo strateško opredeljenje za članstvo u EU. Ujedno smatram da se kao rezultat navedenog na ovim prostorima takođe može očekivati i postepeni rast evroskepticizma, kao i ojačavanje populističkih politika.
Važno je napomenuti da u ovom trenutku EU ostaje pri stavu da Unija ne može i neće uvezivati bilateralne sporove, jer bi to moglo produkovati unutrašnju nestabilnost. Ali, s druge strane, za EU je neophodno da aktivira sve svoje mehanizme i da prezentuje veću angažovanost i posvećenost u svrhu prevazilaženja otvorenih pitanja koja ne doprinose približavanju zemalja sa ZB prema EU.
Odatle smatram da pristupni proces Uniji mora biti efektivniji, kredibilniji i zasnovan na sistemu zasluga, dok Unija sa svoje strane mora da radi na prevazilaženju unutrašnjih nesuglasica institucionalne i političke prirode, s ciljem održavanja svojih obećanja prema zemljama iz regiona.
- S obzirom i na dijalog sa Kosovom, koliko je Srbiji bitno prisustvo NATO-a ovdje i do kada će moći da igra na dvije strane? Hoće li se s pitanjem Kosova riješiti i pitanje vojne neutralnosti?
DIMOVSKA: Prisustvo NATO-a u regionu zapadnog Balkana garantuje očuvanje njegove stabilnosti, bezbednosti i mira. Što je veći broj zemalja članica Alijanse u regionu, to je pravoproporcionalno manja mogućnost izbijanja bilateralnih konflikata. U tom kontekstu je i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da vojna neutralnost Srbije nije prepreka saradnji sa NATO-om, već da je u interesu jačanja regionalne stabilnosti, a to je preduslov za dalji ekonomski rast i napredak zemlje.
Alijansa je prisutna na Kosovu preko misije KFOR-a, s ciljem prevencije izbijanja bilo kakvog konflikta vojnog karaktera.
Dijalog između Srbije i Kosova je složen proces i može dovesti do sporazuma samo konstruktivnim dijalogom i političkom voljom. Poslednja runda 10-godišnjeg dijaloga između Beograda i Prištine u Bruxellesu ovog meseca nije doprinela približavanju razlika, ali je važno napomenuti da su dvojica lidera ponovo potvrdila da nema drugog puta osim normalizacije odnosa između Srbije i Kosova.
Ako se iznađe kompromisno i uzajamno prihvatljivo rešenje, vojna neutralnost Srbije možda bi i mogla biti materijalizovana, mada u ovom trenutku ne vidim svetlo na kraju tunela, upravo zbog vođenja rovovske borbe i rigidnih stavova obe strane o ovom pitanju, koji ne vode ka rešenju.
- Šta je najveći izazov za NATO u regiji, prije svega u državama koje nisu članice, ali i članicama koje su to tek postale poput Sjeverne Makedonije i Crne Gore?
DIMOVSKA: Složeni bilateralni odnosi, slabo socioekonomsko stanje i organizovani kriminal su, između ostalog, izvor regionalne nestabilnosti. Ovakva društva su sklona uticajima spoljnih globalnih činioca, koji koriste ove faktore nestabilnosti kako bi ojačali svoj regionalni uticaj, pa smo tako svedoci njihovog vidljivog uvećavanja nivoa angažovanosti u regionu. Oni koriste hibridne aktivnosti usmerene ka političkim institucijama, javnom mnjenju, kao i ka nacionalnoj i regionalnoj bezbednosti. O ovome govori i izjava američkog visokog državnog predstavnika da se Balkan nalazi na liniji vatre. Najaktuelniji primer po ovom pitanju je uvećano prisustvo i uticaj određenih globalnih snaga na zapadnom Balkanu preko tzv. vakcinalne diplomatije, koja je nastala zbog neefikasnog i neblagovremenog upravljanja EU situacijom prouzrokovanom krizom kovid-19. Vlasti moraju nastaviti građenje regiona otpornog na bezbednosne pretnje i spoljne uticaje, s ciljem očuvanja zemalja iz regiona na evroatlantskom kursu.
(Objavljivanje ovog teksta je dijelom finansirano grantom Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država (Department of State). Mišljenja, nalazi i zaključci koji su ovdje navedeni pripadaju autorima i ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država.)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
