DOK JE BESNEO RAT U SFRJ, ČEHOSLOVAČKA SE ODLUČILA ZA MIRAN RAZLAZ: Evo kako su se Česi i Slovaci dogovarali i izbegli rat
Interesantna istorijska priča o tome kako se sve može rešiti na miran način
Na današnji dan 20. juna 1992. godine pre tačno 29 godina lideri Češke Vaclav Klaus i Slovačke Vladimir Mečijar postigli su dogovor o mirnom raspadu Čehoslovačke na dve samostalne države. Samostalnost dve države proglašena je bila zvanično 1. januara 1993. godine.
ZAHAROVA ODGOVORILA NA PRETNJE VAŠINGTONA: Čudno je da neko u Americi toliko voli da se igra
HITNO ISKLJUČEN REAKTOR NA NUKLEARNOJ ELEKTRANI: Šta se dešava sa najvećim rusko-iranskim projektom?
ANTONOV SLETEO U SAD: Ruski ambasador se vratio u Vašington, a onda je poslao snažnu poruku svima
Interesantno je da se prva karaula na granici između Češke i Slovačke pojavila još pre raspada Čehoslovačke, 28. decembra 1992.
Kako je došlo do raspada Čehoslovačke?
Prvi otvoreni konflikt čeških i slovačkih političara, posle koga se počelo govoriti o mogućem raspadu Čehoslovačke, dogodio se početkom 1990. kad se odlučivalo o novom nazivu države bez ideoloških odrednica. Česi su se zalagali za naziv Čehoslovačka Republika, a Slovaci su tražili da naziv odražava slovačku samobitnost. posle burnih polemika, usvojen je naziv Češka i Slovačka Federativna Republika.
Česi u neformalnoj kumikaciji nisu nikad pristali na ovaj rogobatni zvanični naziv i govorili su "Čehoslovačka", dok su Slovaci koristili naziv Češka-Slovačka sa crticom da je zapravo reč od dve države.
U junu 1990 dolazi do prvih demokratskih izbora u tadađnjoj Čehoslovačkoj gde pobedu odnosi Građanski forum (OF), a u slovačkoj Javnost protiv nasilja (VPN). Njihovi stavovi oko državnopravnog uređenja države razlikovali su se – OF-u je prioritet bio transformacija društva i privrede i nije bio sklon tome da se većina ovlaštenja sa federacije prenosi na republike. VNP je kao glavni cilj postavio puno samoodređenje slovačkog naroda i jednak stupen suverenosti Češke i Slovačke koje bi deo svog suvereniteta prenele na federaciju. Rešenje se uzaludno pokušavalo naći do juna 1992, kad su održani novi izbori na kojima je u Češkoj pobedila Građanska demokratska stranka (ODS) koju je vodio Vaclav Klaus, a u Slovačkoj Pokret za demokratsku Slovačku (HZDS) Vladimíra Mečiara. Obojica su postali republički premijeri i gospodari sudbine Čehoslovačke. Stav ODS-a oko budućnosti zajedničke države bio je 'federacija ili razlaz', a HZDS-a 'konfederacija ili razlaz'.
Posle sastanka u Brnu 26. avgusta 1990. Klaus i Mečiar su objavili da će samostalne Češka i Slovačka nastati najverovatnije 1. januara 1993. Do tada je u Federalnoj skupštini trebalo usvojiti zakone kojima će se regulisati razdruživanje Čehoslovačke. Vladimir Mečijar, bivši premijer Slovačke davno se podsetio tog 1. januara 1993.
- Na dan samostalnosti 1. januara 1993. godine, sjećam se, niko nije hteo da izađe na podijum na trgu u Bratislavi pred narod. Svi su se plašili atentata - rekao je Mečijar.
Problem zajedničke imovine Prag i Bratislava su zahvaljujući izbegavanju jednostranih poteza i dogovoru rešili brzo. Nju su podelile specijalne komisije u roku od dve godine po principu teritorije, kada je imovinu stekla ona država na čijoj teritoriji se nalazila, a gde to nije bilo moguće, po proporciji broja stanovnika 2:1 u korist Češke. Preostalih pet odsto zajedničke imovine Česi i Slovaci uspeli su da reše tek 1999. godine.
Inače češko-slovački razlaz dogodio se u isto vreme dok je na području bivše Jugoslavije besnio krvavi građanski rat. Poučeni iskustvom sa Balkana gde su nasilje, izbeglice i razaranje postali svakodnvica, i češki i slovački političari hteli su pokazati da su u odnosu na Balkan mnogo civilizovaniji i da se razdruživanje može desiti i na miran način. U tome se i uspelo.
Obe države ubrzo su krenule sopstvenim putem,a posle 12 godina ponovo su se srele u EU i NATO kada su granice koje su uspostavljene u zimu 1992/1993 ponovo zauvek nestale. Obe države ponovo su se povezale politički preko Evropske unije odnosno Brisel i vojno preko NATO pakta.