Autor: Velija Murić
Priska, zašto baš ti,
Matimba, zašto izađe iz sebe,
Nijambe, zašto i zbog čega,
Da li još uvijek čuješ glasove
Srebrenice, Prijedora,
Ključa, Foče, i Vlasenice,
Sanskog Mosta i Kotorvaroša?
Da li si pred sobom vidjela,
Ucvijeljene majke, supruge i sestre?
Ne vidiš, ne čuješ i nećeć, zna se,
Od pravednika, sebe izdvoji po strani,
Ili, možda isto ko Mladića,
Dok se godinama skrivao,
I sve dok grijehe bude kajao,
Što će bez sumnje progonit i tebe,
Il sudijska savjest bez koje osta,
Priska, Matimba, Nijambe,
Da li te je možda sram,
Ruke za nauk ostaće ti prljave,
Ne od kala ili časne zemlje,
Što bi se možda i moglo sprati,
Već od novca i nevine krvi,
Što zamagliše ti sudijsku pravdu,
Duša i oči da ti je ne vide,
Jer znaš, sve ono što drugi vide,
Zadnji je stadij genocida,
Skrivanje, pravdanje i odobravanje,
U tvojem slučaju, krivo suđenje,
Što te nečasnim simbolom,
Upisa u red podkupljivih i sramnih.
Zato Priska, Matimba, Nijambe,
Uz nevine žrtve, tvoja te Zambija kune,
Sudijsku zakletvu što zgazi,
Dođi, prebroj nevine humke,
Skini sudijsku togu i smogni snage,
Žrtvama istinu kaža,
Koga, što i zbog čega,
Između sebe i njih stavi,
A tek Justiciji pred kojom ćeš stati,
Da li joj što imaš reći?
Velija Murić, adv.
Rožaje, 14. 06. 2021.
Г/дине Велија,
прво морате прочитати издвојено мишљење судије. Наравно, прочитати врло пажљиво, а за то је неопходно објективно правничко знање. Када се упознате са чињеницама и ставовима судије, претпостављам да ћете судији одати признање на стручности и храбрости за њен став у ери глобалне лажи и наметања “истине”. Након тога, узмите плајваз и напишите песму; овако, суштински, пошто нисте прочитали издвојено мишљење, песма вам је као глобална “истина”, мада нисам књижевни критичар…
Dođi bolna prebroj kolko ima na spisku što su i dalje živi, kolko ih ima što su kao Suljagićev babo ko zna gde stradali, kolko ih ima što su sahranjeni tu zbog spajanja sa članom porodice, a naravno kolko ima i zlikovca koji su sejali smrt po Podrinju pa bežali u zaštićen zonu u kojoj ih je stigla ruka pravde.
Zaglibili ste se sa tom Srebrenicom a nikakve vajde od toga, ako sanjate da vam zapad organizuje Oluju kao Hrvatima grdno se varate. Neće oni pravoslavnu Bosnu a još manje muslimansku veliku Bosnu preko puta Vatikana.
Dabogda ti i tvoja familija bili zivi i zdravi kao sto su oni jadnici iz Srebenice..Da je na spiskovima barem jedno jedino ime bilo falsifikovano ili da je upisan neko ko je jos ziv to bio se vrtjelo godinama u srbijanskim medijima kao dokaz da genocida nije ni bilo…srbijanski fasizam svirepa ubistva i genocid nad Bosnjacima Hrvatima i Albancima zeli da opravda LAZIMA..Na spiskovina iz Srebrenice cak fali 1500 ljudi jer njihovi ostatci nisu nadjeni..srbijanski fasisti 8372 zrtve [dokazano imenima dokumentima i DNA] pokusavaju opravdati s 3 ubistva koja su poturena Naseru Oricu..Jedini svjedok tih navodnih Ubistava izvjesni Samir Avdic je zivio u Beogradu u kucnom pritvoru..Kad je srbijanska DB spojila Avdica s Naserom Oricem preko telefona oni su ocekivali da ce Avdic navuci Orica da kaze nesto sto ce oni snimiti i iskoristiti..Umjesto toga Samir Avdic je preko telefona zavapio- Nasere brate ljubim ti noge, iscupaj me odavde-Ta tri cetnika nisu cak bili ni zarobljena niti ih je Naser likvidirao vec su poginuli prilikom napada na Srebrenicu..Srebrenica je bila demilitarizovana zona u kojoj su Kanadjani a kasnije i Holandjani non stop pretresali Bosnjacke kuce i oduzumali svaki metak…S druge strane srpska sela u okolini nisu bila demilitarizovana a ni pod kontrolom plavih sljemova..Ta sela su bila puna oruzja i vojske pa su otud non stop vrseni napadi na Srebenicu…Da Srebrenica nije bila demilitarizovana i da su Bosnjaci imali ilijek oruzja ona ne bi ni pala,,Ratko Mladic ne bi smio ni da napadne…Ili bi bio porazen kao sto je bio 1992 kad su Bosnjaci porazili srbijansku vojsku s par lovackih pusaka pistolja konzervama s eksplozivom i nekakvim cijevima s jednim metkom koje su dosle iz fabrike oruzja u Gorazdu…Srbijanski fasisti su napali 1992 c clijem da izvrse GENOCID..Ipak cim su poceli da ginu podvili su repove i pobjegli…Sjetimo se i ‘erojstva koje su srbocetnici pokazali kad su kao zecevi pobjegli na prvi dasak OLUJE..Ili kad su pred kraj rata svi u BanjaLuci spavali obuceni i samo cekali komandu da krenu u TRAKTORIJADU jer je Armiji BIH trebalo jos samo par casova pa da OSLOBODI BANJA LUKU