Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Djurović izjavio je danas da je poseta evropske komesarke za unutrašnje poslove i migracije Ilve Johanson usmerena na potpisivanje Ugovora o podršci Unije Srbiji u upravljanju migracijama, ali da se, uprkos pomoći koja stiže, ne vidi poboljšanje u pravnom položaju izbeglica i funkcionisanju azilnog sistema.
"Malo je vidljivih i jasnih rezultata kada je reč o podizanju kapaciteta da se migranti i izbeglice prihvate u zemlji, izuzev kada je reč o humanitarnom prihvatu, to funkcioniše, ali funkcionisanje azilnog sistema je duboko upitno", kazao je on za agenciju Beta.
Djurović je istakao da je komesarka došla da "isprati" i prve aktivnosti Fronteksa na granici Srbije i Bugarske na srpskoj teritoriji.
On je podsetio da je Sporazum Srbije i Fronteksa stupio na snagu 1. maja i da on omogućava susednim zemljama da sa njihovom policijom rade i u Srbiji, odnosno da zaustavljaju ilegalne migracije.
"Ono što je upitno u tom sporazumu jeste imunitet službenika Fronteksa koji imaju i krivično i materijalno-pravni i administrativni imunutet dok obavljaju te poslove na srpskoj teritoriji", napomenuo je on.
Takodje je rekao da poseta komesarke Johanson pokazuje stranu EU da pruži Srbiji kapacitete da se izbori sa migracijama, ali, kako on kaže, pojedine članice vrše "pušbekove", odnosno "guraju ljude" u Srbiju.
"Svedoci smo tih poltika pojedinačnih članica - Rumunija, Hrvatska i Madjarska, koje nastavljaju da guraju ljude u Srbiju, mimo sporazuma o readmisiji, dakle, to rade na ilegalan i neprihvatljiv način, i to svakodnevno vidimo na granicama i tu se ništa nije promenilo", naglasio je on.
Na taj način se, smatra Djurović, na nezakonit način usporavaju migracije, odnosno "pokušava se i njihovo zaustavljanje"
Djurović je ocenio da je tokom posete komesarke izostala kritika takvog ponašanja u javnosti ili bilo koji osvrt na tu situaciju "pušbekova".
Broj tražilaca azila u Srbiji lane prepolovljen, ukupan broj izbeglica trenutno 26.500
Tokom prošle godine, 144 osobe su podnele zahtev za azil u Srbiji, što je skoro upola manje u odnosu na isti period 2019. godine, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP).
Ta organizacija civilnog društva je povodom Medjunarodnog dana izbeglica navela da je manji broj tražilaca azila je posledica manjeg priliva izbeglica i migranata, ali i pandemije kovida-19.
"Kancelarija za azil je u 2020. godini usvojila ukupno 29 zahteva za azil. U Srbiji su od uspostavljanja sistema azila 2008. godine do početka ove godine dodeljena ukupno 194 azila. Istovremeno, u Srbiji još uvek nisu trajno rešeni problemi izbeglica i interno raseljenih lica koji su u sukobima devedesetih godina prošlog veka prognani sa prostora bivše Jugoslavije", navodi se u saopštenju BCLJP.
Procena je da preko 26.500 lica i dalje ima izbeglički status, navela je ta organizacija.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR