Povodom knjige “Antibirokratska revolucija”: Ostavinska rasprava

Serija tribina koje smo pokrenuli povodom knjige dr Nebojše Vladisavljevića “Antibirokratska revolucija” pokazuje kako posle tog događaja pre više od 30 godina nema ravnodušnih. Još su živi mnogobrojni učesnici, tada suprotstavljene strane i dalje su u starim i novim sporovima, mnogi akteri antibirokratske revolucije i dalje su na sceni, a nisu retki ni oni koji su nekoliko puta u međuvremenu menjali poziciju, kaže izdavač ove knjige Gojko Božović

Piše: Gordana Nonin

Redovni profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Nebojša Vladisavljević pomno istražuje uzroke antibirokratske revolucije, društvenu nestabilnost i sukobe u Jugoslaviji posle Titove smrti. Prateći razvoj od partijske države do politike nacionalne mobilizacije u poslednjim godinama druge Jugoslavije, autor se usredsređuje na pad Ivana Stambolića, uspon Slobodana Miloševića, jogurt-revoluciju u Vojvodini i pobunu u Crnoj Gori, kosovsku krizu i put u konfrontaciju.

Izdavačka kuća Arhipelag objavila je i prethodnu knjigu autora dr Nebojše Vladisavljevića “Peti oktobar – uspon i pad demokratije”. Glavni urednik Gojko Božović je novosadskoj publici naglasio upravo činjenicu da je Vladisavljević pisao o dva ključna događaja u našoj novijoj istoriji i da bez ove dve knjige nema valjane analize istorijskih činjenica o Antibirokratskoj revoluciji i događajima iz osamdesetih godina prošlog veka, kao ni o 5. oktobru.

“U Beogradu smo imali prvi razgovor na ovu temu i već je očigledno da ova serija razgovora pokazuje da našem društvu danas u okvirima novog populizma nedostaju razgovori i rasprave. Antibirokratska revolucija je, u kovitlacu događaja, na scenu izvela više ljudi nego većina plišanih revolucija u centralnoj Evropi krajem osamdesetih. Ali dok su one promenile režime i poredak, antibirokratska revolucija, uprkos brojnosti učesnika, nije promenila ni režim ni poredak nego je sve ostalo u okviru postojeće paradigme, uz kadrovske promene u okviru jedne partije, a sukobi unutar jedine partije vodili su potresima u zemlji”, obrazložio je Božović motive za objavljivanje knjige.

SLOŽENI FENOMEN: Knjiga “Antibirokratska revolucija” prva je celovita politikološka i istoriografska analiza antibirokratske revolucije koja je započela pre više od 35 godina. Bio je to jedan od najvažnijih političkih procesa u srpskom društvu poslednjih decenija.

Po broju ljudi koji su u njoj učestvovali, po sadržajima koje je imala, po reakcijama koje je izazvala, po izazovima koje je oličavala, antibirokratska revolucija je proces koji nema direktnog prethodnika u istoriji druge Jugoslavije. Nastala u okvirima “jugoslovenskog nesvakidašnjeg autoritarizma”, antibirokratska revolucija je ključni politički tok druge polovine osamdesetih, sve do pada socijalizma i raspada Jugoslavije.

Od spontanih pokreta do strogo kontrolisanih događaja, od nezadovoljnih radnika do događanja naroda, od sukoba u okviru vladajuće partije do diferencijacije u partiji, od kontrolisanih medija do odjeka i reagovanja, od sumraka jedne epohe do stvaranja novog kulta ličnosti – sve su to sadržaji koji su obeležili antibirokratsku revoluciju, a čiji odjeci, slike i prilike u različitim oblicima traju do današnjeg dana.

Antibirokratska revolucija je izazvala mnogobrojna, često i suprotstavljena tumačenja. Decenijama posle njenog početka, usred novog oblika populizma, vreme je za ostavinsku raspravu i za temeljno preispitivanje novijih istorijskih i društvenih procesa, kao i sasvim aktuelnih prilika.

Knjiga Nebojše Vladisavljevića “Antibirokratska revolucija” velika je retrospektiva događaja i procesa koji su obeležili živote nekoliko generacija. Knjiga je proistekla iz obimnog istraživanja o uzrocima, nastanku i tokovima antibirokratske revolucije, koja je u drugoj polovini osamdesetih godina potresla srpsko i jugoslovensko društvo i na scenu izvela čitav niz novih političkih i društvenih aktera koji će biti snažno prisutni na njoj i u narednih trideset godina, mnogi od njih sve do naših dana.

Autor je razgovarao sa učesnicima, svedocima i savremenicima antibirokratske revolucije sa različitih strana društvenog i političkog spektra, pri tome koristeći ogromnu i raznovrsnu građu. Zahvaljujući tome, sada je pred nama uzbudljiva i složena, provokativna i utemeljena slika antibirokratske revolucije, data u koloru i izbliza.

U razgovoru u Novom Sadu, pored autora i izdavača, učestvovali su dr Duško Radosavljević, reditelj Želimir Žilnik, književni kritičar i novinar Teofil Pančić, a razgovor je moderirao novinar Nedim Sejdinović.

“Godinama sam pisao ovu knjigu i istraživao građu. Možda mi je u pisanju knjige pomoglo to što sam nekoliko godina proveo u Engleskoj. Kad se malo odmakne od tekućih strasti i sporova, interesa i rasprava, onda čovek može bolje da sagleda događaje koji na jedan način tek što su završeni, a na drugi način tek treba da budu sagledani i protumačeni. Antibirokratska revolucija je kontroverzna tema o kojoj postoje tolika podeljena i nepomirljiva mišljenja. Taj složeni fenomen proistekao je iz složenosti odnosa i rasporeda snaga u Jugoslaviji osamdesetih godina. A kad pogledamo tokove antibirokratske revolucije, ne samo kako je ona izgledala na kraju osamdesetih, onda vidimo da ona počiva na mobilizaciji. Ta mobilizacija je delimično autoritarna, delimično je autonomna”, istakao je Vladisavljević.

JOGURT MASAMA: Duško Radosavljević je imao samo reči hvale za ovu studiju. “Knjiga Nebojše Vladisavljevića ‘Antibirokratska revolucija’ nešto je najbolje što može doći iz Beograda o antibirokratskoj revoluciji. Ovo nije navijačka knjiga, ovo je u svakom svom segmentu skrupulozna knjiga. Ova knjiga pokazuje najmanje dve stvari. Najpre, šta se dogodi kad se nesrećno igra s masama. Iz novosadskog ugla ova knjiga pokazuje i da vojvođansko rukovodstvo krajem osamdesetih nije shvatilo da je Tito umro.

Vrlo slikovito o situaciji tih dana u Novom Sadu, kada se dešavala tzv. “Jogurt revolucija” 1989, govorio je na tribini i reditelj Želimir Žilnik. Iz njegovog dokumentarnog filma o tim događajima emitovan je insert pre novosadske tribune. Žilnik je takođe svedočio da ništa nije bilo spontano tih dana u Novom Sadu, kako su to predstavljale vlasti na čelu sa Slobodanom Miloševićem, tvrdeći da se “spontano desio narod”.

“Čitava stvar u antibirokratskoj revoluciji bila je kompletno organizovana. Ništa tu nije bilo spontano. Ja sam svedočio tim događajima, a jedva sam uspeo da snimim film, kamerom ljubljanske televizije, o tim događajima. Nisu mi dali kameru ni iz Televizije Novi Sad ni iz Televizije Beograd. Suština antibirokratske revolucije jeste grabež za vlast i jedna zaista banalna računica”, rekao je, između ostalog, Žilnik.

Teofil Pančić je takođe slikovito opisao atmosferu osamdesetih godina u Vojvodini u koju je često dolazio, i to mu je, po njegovim rečima, dalo bolju sliku o promenama koje su se dešavale između njegovih dolazaka u Novi Sad, da bi se na kraju desila i “jogurt revolucija” u oktobru 1989.

“Antibirokratska revolucija je u Novom Sadu, pre svega, jogurt-revolucija. Ona u drugim krajevima tadašnje zemlje ima različite sadržaje i ljudi je vezuju za neke druge događaje. Ali u Novom Sadu to je jogurt-revolucija. Za mene je ključno pitanje zašto se u Novom Sadu i Vojvodini niko nije suprotstavio antibirokratskoj revoluciji. Ne možemo razumeti antibirokratsku revoluciju bez odgovora na to pitanje. Knjiga “Antibirokratska revolucija” je odlično istraživanje jednog događaja sa dalekosežnim posledicama”, istakao je Pančić.

Tribine su organizovali Pokret Novi optimizam i izdavačka kuća Arhipelag.