"Imamo kult Milene, a ona sa dve akademije nije mogla da dobije ni mesto nastavnice crtanja": Maja Herman Sekulić o novoj knjizi i majci srpskog dizajna
Skoro svaki dan prolazim pored ulaza u njenu zgradu, a i ona je prolazila pored moje zgrade pošto je ona jedina u tom bloku koja je iz 1928. godine - kaže Maja Herman Sekulić.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Najnovija knjiga Maje Herman Sekulić "Devet života Milene Pavlović Barili" predstavljena je u Domu Jevrema Grujića. Pored tri skice za portret u kojima autorka ide putevima kojima istražuje Milenin boravak u Njujorku, bavi se i koincidencijama sa njenim životom, a u centralnom delu Milena Pavlović Barili zapravo govori u prvom licu o sebi. Pored ove pripovedne proze u prvom licu, ono što je takođe interesantno jeste ono što je Maja Herman Sekulić ponudila kao svojevrsni sinopsis za budući film ako se nekada ekranizuje žvot Milene Pavlović Barili.
Urednica knjige Zorica Stablović Bulajić podseća da o Mileni Pavlović Barili postoji nekoliko romana, boljih, manje dobrih i odličnih, ali ističe da je ovo jedan iskorak.
- Maja nije imala nameru da piše istorijsku biografiju, roman, da slika vreme niti da analizira Milenine umetničke domete, niti da nju gleda kao žrtvu dvojnosti između dva sveta nego jednostavno ponudila je jedan izuzetan koncept multižanrovske literature. Nije slučajno da naslov nosi naziv "Devet života Milene Pavlović Barili" i izdavač Fondacija "Milena Pavlović Barili" ima sve razloge za zadovoljstvo, jer se knjiga sada predstavlja ovde, a istovremeno se već uveliko prevodi na engleski jezik i uverena sam da će biti veliko iznenađenje jer je nešto potpuno drugačije od svega što smo imali u okviru literature o Mileni Pavlović Barili da pročitamo.
Pročitajte još
Kako nam je pojasnila Maja Herman Sekulić, ona se u knjizi najviše fokusirala na Njujork jer je tu Milena doživela svoj vrhunac i svoj kraj.
- Bez obzira na to što ja pokrivam njen put iz Požarevca, preko Beograda i kraljevskog dvora i poznatih priča o njenom školovanju u Minhenu, o Rimu, ocu, Parizu, ipak pre svega sam htela da se fokusiram na Njujork. O tome je najmanje pisano i to uglavnom sa blagim ironisanjem njenih uspeha kao dizajnera, a ona je u stvari majka srpskog dizajna. Ona je bila na izvoru svih evropskih i svetskih kretanja i to sam pokušala da prikažem. Pokušala sam na nov način da približim Milenu jer smatram da je ona ikona svetske moderne umetnosti, kao žena, slikar, pesnik, dizajner... Ona je svetska ikona za koju svet još uvek ne zna - navodi Maja Herman Sekulić.
Ona ističe da slavnoj umetnici van granica naše zemlje nema nigde ni traga.
- Mi ovde sad imamo kult Milene, a ona sa dve akademije nije mogla da dobije ni mesto nastavnice crtanja. Sada je dignuta u nebo i dobro je što je tako, ali je vreme da se uradi nešto i na širem planu, da se ona lansira u svet. Skoro ništa ne postoji ni na internetu o njoj, sem srpskih izvora. Stranih izvora nema, ni italijanskih, ni američkih. A ona je bila i italijanska i američka umetnica, hteli mi to da priznamo ili ne - kaže autorka i dodaje da je ova knjiga njeno putovanje kroz sebe i kroz Milenu.
- Mislim na putovanje bukvalno njenim tragom kroz Njujork jer je ona stanovala na raznim adresama, a na kraju kada sam dobila poziv od Fondacije da pišem knjigu, baš u to neko vreme sam se preselila u 57. ulicu u Njujorku, otprilike preko puta njene kuće gde je živela. Tako da skoro svaki dan prolazim pored ulaza u njenu zgradu, a i ona je prolazila pored moje zgrade pošto je ona jedina u tom bloku koja je iz 1928. godine. Tako da su te dve kuće postojale tada, postoje i sada i kao što se ja ogledam u staklu tog njenog ulaza tako se i ona verovatno ogledala u staklu tog mog ulaza. Tu počinju priče o mojoj potrazi za njom kroz biblioteke, galerije, muzeje... - priča Herman Sekulić.
Knjiga se ovako zove jer je ona, kako smatra autorka, imala osam agonija u svom životu, a na koricama se nalazi malo poznata Milenina slika iz "Voga", koja je zatim štampana u "Harpers bazaru" 1944. godine.
- Ova knjiga je pisana tokom pandemije na relaciji Beograd-Njujork, u trenutku kada je prestao normalan život, kao što se Milenin boravak u Njujorku dešavao u toku najstrašnijih ratnih razaranja u Evropi. I kada pažljivije pogledate ovu sliku videćete ratne avione, padobrance, a u centru je idealizovana Milena koja lebdi na lokvanjima između vode i neba.
Prva slika u knjizi je "Kupanje Venere" (Vogue, 1941) na kojoj je takođe Milenin idealizovan lik.
- Ona tu ima zlatnu plavu kosu, ima i jednu pesmu o tome da je želela da bude zlatna, plava devojčica. Na slici ima i osam anđela koji joj donose svaki po neki atribut lepote, a ona u svojoj poeziji piše o svojim anđelima - ističe Maja Herman Sekulić.
Ona dodaje da Milena ima i mnogo paralela sa Fridom Kalo.
- Njih dve se najverovatnije dva puta susreću, ali nikad se ne prepoznaju, možda se nikada nisu ni upoznale. Dva puta su imale u istim galerijama izložbe. One su strahovito slične pogotovo po tome što obe uglavnom slikaju sebe. Obe su se i poigravale sa tim polnim određenjima. Milena je volela da oblači muška odela, što je tada bila i moda, ali su i želele rodnu ravnopravnost - navodi autorka i dodaje da smatra da je Milena Pavlović Barili preteča Endija Vorhola.
- Ona je počela u Njujorku sa komercijalnim dizajnom, tako što je crtala cipele, ali na takav način da je to čist nadrealizam. A kako je počeo Endi Vorhol? Tako što je crtao cipele za fabriku obuće. Poznavala sam kratko Endija Vorhola i pitala sam ga da li uopšte zna za Milenu i nešto o jugoslovenskoj umetnosti, a on naravno ništa nije znao, niti je mnogo ulazio u to. Kada sam ga pitala da li se seća možda nekih crteža iz "Voga" onda je rekao da je precrtavao cipele iz časopisa, što je i Milena radila. Ona jeste dosta imitirala razne velike umetnike, ali je to sintetizovala na takav način da je to postajalo "Milena". I ona se na kraju potpisivala samo kao "Milena", isto kao što je Frida Kalo bila samo "Frida" - poseća Maja Herman Sekulić.
Na kraju dodaje da bi ako se ikada ostvari film o Mileni volela da to bude pravi veliki holivudski film, kao o Fridi Kalo, a da glavnu ulogu igra Ledi Gaga.
- Ona isto izgleda kao Milena i to bi bilo savršeno. U tom filmu vidim muziku isto tako važnu kao i slikarstvo. Ne zaboravite da je Milena rođena u kući velikih muzičara. Njena majka je bila koncertna pijanistkinja, a njen otac je bio dirigent i kompozitor. Oni su se upoznali na muzičkoj akademiji i Milena je odrastala u kući gde se stalno svirala muzika. Posle toga ona ide na premijeru opere svoga oca, pa onda njen najbolji prijatelj u Njujorku postaje Đankarlo Menoti, oni zajedno rade kostime za balet... - zaključuje nagrađivana autorka koja je upravo dobila međunarodnu nagradu "Grada Galatea – Antonio de Feraris" za najbolju zbirku pesama na stranom jeziku, a koja će joj na jesen biti uručena u kući Dantea Aligijerija.