Odalović: Beograd istražio zahteve Prištine, nije postupila ni po jednom zahtevu

U tom smislu, podsetio je na lokacije u južnoj srpskoj pokrajini, na kojima se, kako se sumnja, nalaze posmrtni ostaci stradalih Srba i nealbanaca.

Tokom sednice, Odalović je pokazao snimak na kojem se vide tela tri pripadnika Vojske Jugoslavije na zemlji na Košarama, kao i iskopavanje rupa u kojima su kasnije zatrpani.

Kako je naveo, u tom slučaju Priština je prvo odbijala da postupi po zahtevu zbog opasnosti terena, odnosno zbog minskih polja.

"Vojska je izašla u susret, dala mapu minskih polja, predali smo Kforu i počela je pretraga tih lokacija. Bili smo 2011. da vidimo u kojoj je fazi, nije bilo završeno i sporo je išlo. Norvežanin iz Kfora kazao je da nikada nisu videli bolje i preciznije karte minskih polja", kazao je Odalović i ukazao na to da se ti vojnici i dalje vode kao nestali.

Podsetio je i da se u Prištini u mrtvačnici nalazi 350 posmrtnih ostataka za čiju identifikaciju se čeka dve decenije.

Kako kaže, i oko Ðakovice je prijavljeno nekoliko lokacija na kojima su bili ilegalni pritvori za koje se zna da su bili u tim logorima, a i danas se vode kao nestali.

"U bunkeru u Đakovici je pronađeno sedam osoba, petočlana porodica - otac, majka i troje dece koji su ubijeni, kao i porodia Petrović", kazao je Odalović.

Ističe da je Komisija insistirala da se otvore međunarodni arhivi jer, kako kaže, prema izveštajima međunarodnih kontigenata Kfora za neke lokacije se saznalo posle 19 i više godine.

"Insistiramo da se arhivi otvore, dokument je napravljen 1999., to je izveštaj švedskog forenzičkog tima. Informacija je o ovome postojala, stajala je u nekoj fioci, ali posle svih kampanja kada su arhivi počeli da se otvaraju, dobili smo sliku na kojoj je telo ispred bunkera, a na toj lokaciji smo bili posle 19 godina", kazao je Odalović.

Napominje i da je španski kontigent Kfora našao tri ženska tela, slikao, obeležio koordinate, ali da se i danas ne zna gde su ta tela sahranjena.

Apel Prištini da poštuje preuzete obaveze 

Kada je reč o ispunjavanju zahteva Prištine, Odalović kaže da je čak i po zahtevu da se pretraži Hram Hrista Spasa u Prištini uz blagoslov vladike Teodosija to i učinjeno i ustanovljeno da tamo nema ničega.

"Nemamo mi problem da obradimo informaciju gde su tela Albanaca, jer mi smo ti koji su rešili više slučajeva gde su Albanci, nego svi ostali zajedno", kazao je Odalović i u prilog tome naveo da je u razmeni dokumenta Beograd predao više od 2.000 dokumenata koji su stavljeni u funkciju za pronalaženje posmrtnih ostataka Albanaca, dok iz Prištine nije dobijen nijedan dokument.

Odalović je poručio da će Srbija ostati posvećena daljoj potrazi za nestalim licima i da nema razloga da bilo sta menja jer je i do sada na odgovoran i transpertan način pristupila tom problem.

Upitio je apel Prištini da poštuje preuzete obaveze i pozvao je da se svi zajedno sa puno odgovornosti i bez razilke odnose prema svim nestalim licima.

Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže da je rešavanje pitanja nestaih za Prištinu samo rešavanje pitanja nestalih Albanaca.

"Pitanje nestalih Srba ih ne zanima, oni to žele da sakriju zato što bi se utvrđivanjem sudbine nestalih Srba, Roma i drugih nealbanaca, ali i samih Albanaca utvrdile razmere zločina terorističke OVK", rekao je Drecun.

Kaže da je Priština negirala da postoji arhiva te organizacije na sastanku u Briselu i time, kako kaže, obmanula međunarodnu javnost, jer u zakonu koji je usvojen u Prištini o vrednostima OVK se jasno govori o arhivi te formacije.

"Iz te arhive se svakako može videti subina mnogih nestalih lica i Srba i drugih nelabanaca, ali posebno Albanaca. Radna grupa koju je ovaj odbor za prikupljanje dokaza za zločine OVK raspolaže i međuanrodnom dokumentacijom koja jasno govori o tome da su 1998. godine pripadnici OVK kidnapovali Albance u selu Rača i da im se od tada gubi svaki trag", naveo je on.

Drecun ističe da privremene institucije u Prištini odgovore o nestalim Albancima treba da potraže i od čelnih ljudi tadašnje OVK Tačija i Haradinaja.

"Ne može se samo preko Beograda rešiti pitanje nestalih Albanaca", zaključio je Drecun.