Sada imamo i zvanično - kamate na kredite u Srbiji ne bi trebalo značajnije da rastu pre 2023. godine, najkasnije 2024
Praktično svi građani koji imaju zajmove u bankama, mogu biti mirni još oko godinu i po dana. Nakon toga, zbog najavljenih dešavanja na tržištu novca u svetu, treba očekivati i rast kamata u Evropi, ali i u Srbiji.
Glavni razlog za ovakva očekivanja jeste najnovije zasedanje američkih Federalnih Rezervi koje su juče značajno podigle inflaciona očekivanja, ali i najavile vremenski okvir u kome će se krenuti sa povećanjem kamatnih stopa. Kako je ocenjeno, do povećanja kamata moglo bi da dođe u 2024. godine. Prethodno, kako su ocenili, u 2023, trebalo bi očekivati dva povećanja.
Prevedeno na Evropu i Srbiju, to znači da bi i evropske, ali i domaće banke mogle da učine isto.
A, sve se naime, vrti oko Euribora, kamate za koji su vezani svi domaći krediti i koji je pre deset i više godina ukupnu kamatu na zajmove u Srbiji dizao i do 4 procenta. U međuvremenu, Euribor je počeo značajno da pada - u minus je ušao još 2016. godine i od tada su nam i kamate značajno manje.
O njegovom uticaju možda najbolje govori sledeći primer. Eventualni skok Euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu kredita od 267 evra da poveća na 316 evra, odnosno 49 evra mesečno više.
Takođe, danas je kamata na stambene kredite i manja od oko 3 odsto, a pre deset godina bila je i duplo veća. Kamata na keš kredite istovremeno je oko 10 odsto u proseku, a bila je i veća od 15 procenata.
Mnogi ocenjuju da se zlatno doba niskih kamata, kako ga nazivaju pojedini domaći stručnjaci, sa najavama FED-a izvesno bliži kraju.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
- Imajući u vidu visok stepen povezanosti američkog i evropskog finansijskog tržišta, porast inflacije na jednom tržištu neminovno znači i porast referentne kamatne stope kako centralne tako i pojedinih komercijalnih banaka na drugom - kaže za "Blic Biznis" dekan Beogradske bankarske akademije, Hasan Hanić.
- Razume se da će to najviše pogoditi građane koji imaju kredite indeksirane u euro valuti, ali kojom dinamikom i kojim intenzitetom možemo da očekujemo rast kamatnih stopa Evropske centralne banke, a samim tim i domaćih banka, je i dalje neizvesno - ocenjuje Hanić.
Na mogući rast kamata nedavno je upozorila i Kristalina Georgijeva, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), je još polovinom maja nagovestila da bi svet trebalo da se pripremi za rastuće kamatne stope.
Ocena je da će siromašnim zemljama, koje ne raspolažu sa velikim količinama novca i koje nemaju mogućnost da se sa njim igraju kao što je slučaj sa Amerikom i FED-om koji ne planira da smanji obim kupovine državnih obveznica do 2023. godine, rast kamata mogao napraviti ozbiljne probleme.
Tim zemljama, prema rečima Georgijeve, preti opasnost kamatnog šoka.
Ostavi komentar