"Skrolovanje" kroz sumorne izveštaje o skoroj propasti i katastrofama značajno se povećalo tokom pandemije korone jer su mnogi ljudi provodili nedelje zatvoreni u svojim kućama.
Stručnjaci sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Vašington u Sent Luisu koji su istraživali ovaj fenomen otkrili su šta neke nagoni da čitaju sumorne vesti dok ih drugi potpuno izbegavaju.
"Naš moderni životni stil utiče na to da se kola u našem mozgu koja su evoluirala milionima godina drugačije spoje kako bi nam pomogla da preživimo u neizvesnom svetu koji se stalno menja", naveo je profesor Ilja Monosov sa Univerziteta Vašington.
Naime, istraživaći su 2019. radili ispitivanja na majmunima i pronašli su dva dela njihovog mozga čiji rad utiče na njihov stav o neizvesnoj budućnosti.
Moždana aktivnost u ovim oblastima podsticala je majmune da otkrivaju informacije o dobrim stvarima koje će se dogoditi u budućnosti. Tada se nije znalo da li ova "moždana kola" mogu da učestvuju u predviđanju negativnih događaja poput, na primer, kazne.
"U bolnici, kada nekim pacijentima pružite mogućnost da urade genetski test za neku bolest, neki ljudi će odmah uraditi test, dok će drugi odbiti sve dok se simptomi bolesti ne pojave", naveo je Monosov i dodao da kliničari često naizale na ovu polarizaciju kod pacijenata - jedni žele odmah da saznaju a drugi se užasavaju onoga što će saznati.
Da bi utvrdili da je to slučaj i kod majmuna, istraživači su obučili dve jedinke da prepoznaju simbole koji nagoveštavaju da će se nešto negativno dogoditi. Tim im je pokazivao različite simptome i u nekim slučajevima bi životinja dobila iritirajući udar vazduha u njušku.
U drugim slučajevima, životinja bi videla simbol koji je nagoveštavao da će možda uslediti udar, a potom i drugi koji je potvrđivao da li će se to dogoditi ili ne. Dok su neke životinje čekale da vide drugi simbol, druge su okretale leđa, jasan znak da ne žele da znaju šta će uslediti.
Stručnjaci su bili oduševljeni ovim otkrićem jer su majmuni pokazivali slične reakcije i kada je bilo reči o pozitivnim događajima.
"Za nas je to bio znak da ova dva načina ponašanja oblikuju neurološki procesi", rekao je autor studije dr Ahmad Jezini.
Tim je onda merio neurološku aktivnost u mozgu dok su majmuni birali. Otkrili su da anteriorni cingulatni korteks u prednjem delu mozga čuva informacije o stavovima životinja prema dobrim i lošim mogućnostima dok u ventrolateralnom prefrontalnom korteksu postoje ćelije čija aktivnost utiče na to da li životinja želi da sazna šta će se dogoditi ili ne.
Stručnjaci se nadaju da će ovo otkriće pomoći ljudima koji pate od mentalnih bolesti poput anksioznosti ili opsesivno kompulsivnog poremećaja i koji ne tolerišu neizvesnost.
"Cilj studije je bio da shvatimo kako naš mozak procesuira našu želju da saznamo šta nam budućnost nosi. Živimo u svetu za koji naš mozak nije evoluirao. Konstantna dostupnost informacija je nov izazov za sve nas. Mislimo da je razumevanje mehanizama traženja tih informacija važno za društvo i mentalno zdravlje populacije", naveli su istraživači.
Kurir.rs/StudyFinds
NE PROPUSTITE
