Žuli (14) je prvo fizički napadnuta, a zatim su je silovala petorica tinejdžera. Tri maloletna dečaka i dvojica momaka koji imaju 18 i 19 godina snimali su scene seksualnog nasilja i objavili ih na društvenim mrežama. Četiri dana kasnije Žuli je izvršila samoubistvo
Piše: Mirjan M. Nadrljanski
Tragičnu sliku odrastanja u sadašnjem vremenu, bez obzira na standard i kvalitet života i zakone koji definišu ljudska i prava deteta u evropskoj demokratiji, kakva je Belgija, ilustrovala je vest koju su krajem maja preneli vodeći nacionalni listovi u Belgiji. Žuli, kako su je nazvali novinari da bi sačuvali identitet, četrnaestogodišnja devojčica, bila je žrtva kolektivnog silovanja petorice tinejdžera, koji su snimali scene silovanja s ciljem publikovanja preko socijalnih mreža.
Nakon objavljivanja, devojčica je izvršila samoubistvo. Sve ovo dogodilo se u flamanskom gradu Ganu, u belgijskoj Flandriji, a moglo je da se dogodi u bilo kom drugom evropskom gradu…
PLANIRANO SEKSUALNO NASILJE: Nakon dogovorenog susreta sa školskim drugom na krajnje neuobičajenom mestu za susret dvoje tinejdžera, 15. maja Žuli odlazi na lokalno groblje u Ganu. Umesto susreta sa drugom, pored njega su bila još četiri adolescenta.
Žuli je prvo fizički napadnuta, a zatim su je silovala petorica tinejdžera uzrasta od 14 do 19 godina. Tri maloletna dečaka i dvojica momaka koji imaju 18 i 19 godina silovali su je i snimali scene seksualnog nasilja, što su objavili na društvenim mrežama.
Četiri dana kasnije Žuli je izvršila samoubistvo. O preživljenom seksualnom i fizičkom nasilju, nije obavestila roditelje. Obavestila ih je majka drugarice kojoj se poverila.
Žuli je, prema pisanju belgijske štampe, imala depresivne epizode, a zbog nedovoljnog broja postelja u odeljenju za psihijatriju u medicinskom centru u Ganu, bila je nekoliko puta vraćena s prijema. Očekivano, počinioci su privedeni – maloletni smešteni u nadležne institucije, punoletni u zatvor, istraga je pokrenuta…
PROTESTNI SKUP – UVEK POST FESTUM: U Ganu je 2. juna održan protestni skup ćutnje, kojem je prisustvovao i premijer Belgije Aleksander de Kro, pre svega, kako navodi, u svojstvu oca dece iste životne dobi, gradonačelnik Matijas de Klerk i oko tri stotine građana Gana, univerzitetskog centra koji ima više od 260 hiljada stanovnika.
Na kraju skupa građani su ispisivali poruke na trotoaru.
Organizatorke ovog mirnog protestnog skupa Džamila Šanuf i Iris Blom, iz građanskih nevladinih inicijativa, poželele su da poruke ohrabrenja deci i ženama u borbi protiv nasilja budu na trotoaru svih gradova u Flandriji kako bi se žrtve ohrabrile da govore i pokrenu sudski proces.
Državna sekretarka za ravnopravnost polova, jednakost prava i raznolikost u kabinetu premijera De Kroa Sara Šlic konstatovala je da je pored toga što je moralno neprihvatljivo, objavljivanje ovakvih sadržaja je zakonski nelegalno i pokrenula je niz sastanaka sa predstavnicima društvenih mreža po pitanju obavezne moderacije sadržaja, a u kontekstu senzibilizacije društva i preveniranja sličnih scenarija.
Ministar pravosuđa Belgije Vensan van Kikenborn predložio je poslanicima parlamenta da se za silovanje udvostruči maksimalna dužina kazne.
Nedostaju odgovori na brojna pitanja. Kako je moguće da za decu i adolescente u krizi nema mesta u zdravstvenim ustanovama? Kakva je zaštita adolescenata i kakvo je njihovo poverenje u porodicu, školu i institucije države? Kakve su društvene mreže koje objavljuju snimke nasilja i seksualnog zlostavljanja maloletnih lica i ko su osobe koje pretražuju ovakve sadržaje? Kakav je pravni status takvih društvenih mreža u demokratski razvijenim društvima? Ko je u savremenim demokratijama više zaštićen – žrtve ili počinioci?
EPIDEMIJSKE RAZMERE SAMOUBISTVA – JEDNA OD SLIKA NAŠE CIVILIZACIJE: Prema podacima Centra za prevenciju suicida iz Brisela, u Belgiji šest osoba dnevno izvrši samoubistvo. Sa više od 2.000 smrtnih ishoda godišnje, suicid je na sedmom mestu među uzročnicima smrtnosti u Belgiji, a na prvom među tzv. “eksternim” uzrocima smrti, u koje spadaju akcidenti, nesreće, ubistva i sl. Broj samoubistava postao je veći od broja žrtava saobraćajnih udesa u Belgiji! Prema dostupnim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), svakih 40 sekundi jedna osoba u svetu izvrši samoubistvo, što dovodi do zastrašujućeg broja od više od 800.000 samoubistava u svetu godišnje, više od broja poginulih u ratnim dejstvima i broja ubistava zajedno. Suicid je u grupi mladih osoba (15-29 god.) drugi uzrok smrtnosti! U proteklih pola veka stopa smrtnosti od suicida povećala se u svetu 60 odsto.
Izabel Muržer, novinarka i urednica na frankofonom televizijskom kanalu TV5 Monde, definisala je ključne reči ovog tragičnog događaja: “adolescentkinja, kolektivno silovanje, mobilni telefoni, video-zapisi, društvene mreže i …samoubistvo.”
Prema podacima fondacije Žan Žores, centra za promociju demokratije iz Pariza, u istraživanjima Mišela Debua i sar., na osnovu ispitivanja preko 2.000 ispitanica, pokušaj samoubistva ima četiri puta veću učestalost u populaciji silovanih žena u odnosu na opštu populaciju ženskog pola i iznosi oko 21 odsto, uz podatak da je čak 10 odsto silovanih žena više puta pokušalo samoubistvo.
U studiji Lore Anderson sa Univerziteta u Bafalu, Njujork, SAD, pokušaj suicida u grupi silovanih žena nešto je veći i iznosi čak 27,1 odsto. Dodajmo tome i podatak da je čak 20 odsto Francuza ozbiljno razmatralo pokušaj suicida, od kojih je pet odsto jednom pokušalo da izvrši samoubistvo, što je zahtevalo hospitalizaciju. U uzrasnoj grupi 18-24 god. u istraživanju Debua i sar. ovaj udeo je veći i iznosi 25 odsto ili četvrtinu svih mladih. Među ženama žrtvama seksualnog nasilja i silovanja čak 70 odsto nije imalo nikakvu medicinsku konsultaciju, dok je pomoć psihijatra zatražilo svega 12 odsto silovanih žena.
OD NEVOLJENE DECE DO SILOVATELJA: Kad se posmatra profil adolescenta, učesnika u kolektivnom silovanju, prema sociološkim anketama Žan Batista Druea, novinara i istraživača, među anketiranim adolescentima u zonama nebezbednih naselja u okruženju Pariza percipira se specifična frazeologija. Termini poput ljubavi, vođenja ljubavi i intimnih odnosa svedeni su na vulgarne izraze društvene margine, uz uvredljivu percepciju žena kao “jeftinih”, “onih koje to traže”, “napaljenih”, “vrelih” i “podatnih”, izuzev ukoliko se ne radi o majkama i sestrama, koje ostaju u tradicionalnom vrednosnom sistemu kao smerne, zabrađene, idealizovane, aseksualne, vernice, žrtve porodice, nasuprot svim ostalim devojkama i ženama koje se percipiraju kao posed bande, uglavnom prema geografskoj distribuciji – mestu stanovanja žrtve i aktivnosti bande.
Dominantna je mačistička ideologija i varvarska percepcija uživanja kao trenutnog.
Dr Frederik Edon, lekar i seksolog, definiše kolektivno silovanje kao čin u kojem nema ničeg seksualnog, a gde jedino zadovoljstvo proističe iz nasilja, dominacije i negiranja ličnosti žrtve i teritorijalno definisane bestijalnosti bande, koja instrumentalizuje ženu.
Banda kao zajednički plen deli drogu, alkohol, cigarete, ukradena kola, žene… Mahom su u pitanju nevoljeni, problematični i neobrazovani mladi ljudi iz socijalno ugrožene sredine, iz patoloških porodica, koji su isključeni iz uobičajenih društvenih tokova i imaju percepciju o sebi kao o neuspelim odbačenim građanima, svedenim na objekat.
Svesni da su tretirani kao delinkventi, upravo i biraju takav model ponašanja. Emocije su u njihovom vrednosnom sistemu veoma svedene, a komunikacija se svodi na manifestaciju brutalnosti. Odsustvo nasilja i bola u svim relacijama, a posebno seksualnim, čini ih nesigurnim i inferiornim u sopstvenim i očima drugih.
NEDOSTATAK REAKCIJE DRUŠTVA: Pored realnog, nasilje se prenosi i na virtuelni svet, dominantno na društvene mreže. Društvene mreže, arene savremenog doba, mogu se smatrati faktorom rizika za formiranje suicidne ideacije. Socijalna kognitivna teorija podrazumeva širenje uticaja kroz različite modele ponašanja uticajnih osoba posredstvom socijalnih mreža. Širenje nasilja preko socijalnih mreža, etiketiranje i vređanje pojedinaca, posebno žrtava seksualnog nasilja, odgovara modernoj verziji čina kamenovanja.
Publikovanje snimaka seksualnog nasilja poprimilo je značajne razmere i pre tragične priče o samoubistvu četrnaestogodišnje devojčice iz Gana. Zabeleženi su slučajevi samoubistava ili pokušaja samoubistva žrtava nakon publikovanja snimaka seksualnog nasilja i vređanja na društvenim mrežama. Prema podacima Nacionalnog Instituta za pravosuđe SAD, čak 60 odsto prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja nad tinejdžerkama i pored prijavljivanja policiji i obavljenog medicinskog pregleda nikada ne bude procesuirano.
Znate li gde su danas vaši tinejdžeri? Šta ste spremni da uradite da biste zaštitili svoju decu?
Autor je doktor, specijalista radiologije – onkolog i šef Odseka dijagnostike bolesti dojke u Insitutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR