Obeleženo 30 godina od osnivanja Fonda za otvoreno društvo

Pre 30 godina 17. juna Džordž Soros, osnivač mreže Soros fondacija, potpisao je u Beogradu sa Saveznim izvršnim većem Ante Markovića ugovor o otvaranju Soros Jugoslavija fondacija.

Devet dana kasnije Slovenija i Hrvatska su proglasile nezavisnost i time započinje raspad Jugoslavije.

O počecima, aktivnostima i značaju Fonda za otvoreno društvo na Zapadnom Balkanu govorili su na vebinaru Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost i prva izvršna direktorka Fondacije, Ivan Krastev, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču i član Međunarodnog savetodavnog odbora OSF-a, Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču i predsedavajući Savetodavnog komiteta za Zapadni Balkan, Mark Malok-Braun, predsednik Fondacije otvoreno društvo i Maria Katui članica Odbora za globalna pitanja Fonda. 

Govoreći o počecima Fonda za otvoreno društvo Liht je rekla da je to ujedno i njena lična priča. Ocenjujući početak avanturističkim u tom trenutku, jer tada “niko nije znao kako će se stvari odvijati u budućnosti”. 

Tada se, dodaje ona, raspadala država i niko nije znao šta će se dešavati, odnosno ništa nije bilo sigurno. Ukazala je i da je tada sa mesta izvršne direktorke neposredno nakon registracije Soros Jugoslavija fondacije, krajem oktobra 1991, poslala faks Džordžu Sorosu kako bi mu predočila da partner s kojim je potpisao ugovor više ne postoji i da se iz Beograda ne može funkcionisati na teritoriji cele zemlje. 

Ujedno ga je zamolila da razmotri mogućnost osnivanja fondacija u Hrvatskoj i Sloveniji, što je ubrzo i urađeno, a zatim i u Makedoniji i BiH.

Takođe, Liht je govorila i o tome segmentu delovanja Fondacije koji se odnosio na finansiranje humanitarne pomoći. Kao jednu od prvih akcija, navela je primer, obezbeđivanja lekova za bolnice pod sankcijama. 

„Od juna 1992. do kraja 1995. Soros Jugoslavija fondacija podelila je više od 200 tona lekova, obezbeđivala kvalitetnu hranu izbegličkim centrima, organizovala letnje kampove za decu, otvorene klubove za decu i mlade kroz koje je prošlo hiljade današnjih četrdesetogodišnjaka“, naglasila je Liht. 

Dodala je i da je znatan napor, ali i određena finansijska sredstva su uložena u razne nezavisne kulturne i obrazovne institucije. 

Liht se sa osmehom setila i preregistracije, odnosno usvajanja zahteva da se fondacija registruje pod imenom Fond za otvoreno društvo. To je usledilo tek nakon njenog sastanka sa tadašnjim potpredsednikom SAD Al Gorom 6. juna 1996. 

Kao najtežih trenutaka seća se u kontekstu NATO bombardovanja. Uprkos tome ponosna je na to da su tada jasno pokazali da oni ostaju u Srbiji i da će zajedno da dele sudbinu zajednice. To su odlučili uprkos tome što je na fasadi zgrade Fonda već 25. marta nacrtana svastika i natpis NATO agenti. Takođe, dodaje da su stizale i anonimne pretnje. 

Uz prisećanje kako se Fond razvijao prethodnih 30 godina Ivan Vejvoda je ukazao i da ekološke teme poput zagađenja i klime danas mogu da mobilišu narod na Zapadnom Balkanu. 

Ocenio je da je to poziv za buđenje vlasti kada je reč o ovim temama. Ukazao je i da Fond ima značajnu ulogu kada je reč o evrointegracijama Zapadnog Balkana, kao i da  su teme poput „zelene“ agende, digitalnog prava, političkog pluarizma i medijske slobodne izuzetno bitne za razvoj društva. 

Takođe, prisetio se i događaja iz 2004. godine kada se u američkom Senatu razmatrala tema - nezavršena posla na Zapadnom Balkanu, kao i da je tome prisustvovao tadašnjih senator a sadapnji američki predsednik Džo Bajden. 

Ivan Krastev je naglasio da treba razmišljati o budućnosti regiona i aktivnosti Fonda prilagoditi u skladu sa tim procenama. Napomenuo je i da je Fond uradio značajan posao u proteklih 30 godina, ali da treba imati na umu, da će se za 10 do 15 godina promeniti region, pre svega u demografskom smislu. 

Naglasio je da u svim državama na ovom području ima sve manje mladih kao i da sve više njih odlazi van regiona. 

On ocenjuje da se trenutno „kreira istorija“ i da smo delići toga. Posebno je ukazao i na postojanje ruskog, kineskog i turskog uticaja na ovom području koji će delovati na to kako će se region razvijati u budućnosti.