Gojković je ocenila da snažan podsticaj razvoju odnosa u oblasti kulture i kulturne baštine, kao i podršku radu kulturnih centara pruža zajednička izjava dva predsednika Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona, u kojoj je polje kulture posebno istaknuto.

Gojković i Bašlo Narkan su se saglasile da je oblast filma važno polje za saradnju, na osnovu nedavno potpisanog Sporazuma i istakle značaj razvoja evropske kinematografije, i u tom kontekstu saradnje i partnerstva srpske i francuske kinematografije i koprodukcije.

Srbija posebno pažljivo prati kulturnu politiku Francuske, navela je Gojković i dodala da je važna saradnja i na institucionalnom planu i da je Srbija otvorena za razmenu eksperata i iskustva u oblasti muzeologije.

Bašlo Narkan je ukazala da je pandemija zaustavila saradnju na tom polju, ali da je Francuska spremna da u dogledno vreme primi srpske stručnjake, saopštilo je Ministarstvo kulture.

Gojković je istakla mogućnost saradnje u okviru projekta Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022. godine, imajući u vidu da je planiran niz događaja, kao i činjenicu da se poklapa sa početkom predsedavanja Francuske Evropskom unijom.

Ona je pozvala Rozelin Bašlo da dođe na otvaranje ove manifestacije u Novom Sadu, koje je planirano za januar 2022. godine.

Gojković i Rozelin Bašlo razgovarale su o mogućnostima realizacije projekta Dvorci Srbije, koji obuhvata 118 dvoraca, vila i letnjikovaca na teritoriji Srbije uz pomoć evropskih fondova.

Dogovorile su da se napravi lista prioriteta od 30 objekata za obnovu, kao i da se uz podršku francuskih ekperata utvrdi najbolji način da ovaj istorijski, kulturni i turistički potencijal Srbije zaživi.

Gojković je ukazala je i da večerašnja izložba "Prolaznici" slikara Milana Marinkovića Cileta u Srpskom kulturnom centru Srbije, kojom se nastavlja rad ove institucije od velikog je značaja kako za Srbiju, ali i jačanje veza sa Francuskom.

Ministarki kulture Francuske upućen je i zvaničan poziv da poseti Srbiju, dodaje se u saopštenju Ministarstva kulture i infrormisanja Srbije.

Gojkovic u KCS u Parizu otvorila izlozbu Cileta Marinkovica

Potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković otvorila je večeras izložbu „Prolaznici“ Milana Marinkovića Cileta u Kulturnom centru Srbije u Parizu i istakla da se ovom postavkom i nastupajućim programima nastavlja unapređenje tradicionalno bogate kulturne saradnje Srbije i Francuske.

„Saradnja se odvija u duhu Zajedničke izjave koju su 2019. godine u Beogradu potpisali predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Francuske Emanuel Makron“, rekla je ministarka kulture i informisanja.

Tradicionalnu povezanost Srbije i Francuske, Pariza i Beograda, kako je naglasila, dodatno su ojačali i srpski umetnici, koji su u ovom gradu sazrevali i dostizali svoj profesionalni vrhunac, saopšteno je iz Ministarstva kulture i informisanja.

„Magija Pariza i njegovih muzeja i galerija, gde se stvaralo, raspravljalo o umetnosti i trošila 'umetnost življenja', bila je moćna inspiracija i putokaz za brojne stvaraoce iz Srbije“, rekla je Gojković i dodala da su značajni srpski slikari, od Save Šumanovića, Milana Konjovića, Petra Lubarde, preko Vladimira Veličkovića i Ljube Popovića, pa sve do autora večerašnje izložbe, u „gradu svetlosti“ proveli dobar deo svog života.

„Prolaznici“ spajaju Beograd i Pariz, prepliću duh oba grada i kako je sam autor primetio: „Često, šetajući nekim zalutalim ulicama Pariza, iznenada otkrivam Beograd“, rekla je Gojković.

Gojković je naglasila da je na umetničkoj sceni Pariza, srpsko slikarstvo ostavilo dubok trag, da je svojim šarmom i duhom „osvajao“ naše velikane, a oni su mu uzvratili istom merom, stvarajući dela za sva vremena.

Izložbu „Prolaznici“ Cileta Marinkovića, kako je ukazala, čine dela nastala u proteklih nekoliko godina, a iako predstavljaju slikarevu „zrelu fazu“, na njima su i dalje prisutni bogatstvo forme i stilova iz ranijih perioda njegovog stvaralaštva.

„Na slikama pred nama možemo videti običan svet koji srećemo na ulici, u metrou, kafiću i koji zapravo i ne poznajemo, a deo je naše svakodnevice“, rekla je Gojković i podsetila da u ranim radovima Marinkovića, često srećemo mladost Pariza i Beograda kako bescijno luta ulicama ili se zabavlja na gradskim dešavanjima, što je veran prikaz društvene atmosfere toga doba.

Supruga predsednika Republike Tamara Vučić, koja je pokrovitelj izložbe, je govoreći o uticaju dva grada, Pariza i Beograda, dve zemlje i dva naroda na umetnički izraz umetnika, rekla da je balkansko i srpsko oko našlo je na ulicama Pariza jedan svoj Beograd, a srce i duša preradili su spoljne slike u vatromet boja i oblika koji i jednom i drugom gradu svojom ekspresivnošću višestruko vraća duh koji su mu podarili.

''Umetnost nema ni mesta nastanka ni narodnosti, ona je jedinstveni jezik komunikacije koji već u samoj zamisli govori sve jezike i potiče sa svakog mesta na kome žive ljudi, ne zaustavlja se na granicama, već širi obasipajući lepotom i sadržajnošću čitav svet. Srećna sam što sam deo našeg malog naroda, brojčano malog, ali duhom velikog, koji, svedočimo i danas ovde, može da iznedri takve veličine u oblasti umetnosti kakve smo svetu darivali u oblasti nauke“, dodala je Tamara Vučić

Na otvaranju su se obratili ambasadorka Srbije u Francuskoj Nataša Marić i autor Milan Marinković, koji je rekao da su dela koja su izložena nastala i u Beogradu i u Parizu.

“Tema izložbe su prolaznici. To je tema koju obrađujem 50 godina, posle 1. Oktobarskog salona stalno je obogaćujem pored mojih redovnih slika”, izjavio je Marinković.