IZRAZ KOJI ČUJEMO U SVAKODNEVNOM GOVORU - "TANTALOVE MUKE": Ali ko je Tantal i zašto se kaže da su njegove muke?
Kako bi objasnili značenje fraze i zašto se ona upotrebljava, moramo zaviriti u grčke legende
Često u svakodnevnom govoru možemo čuti izraz "Tantalove muke". Ali ko je Tantal? I šta fraza "Tanatalove muke" označava?
RUSIJA JE IZDOMINIRALA: Oglasio se Tramp nakon sastanka Putina i Bajdena, ima nekoliko zamerki
NEMCI OSTAJU BEZ DOMAĆE VAKCINE? Cepivo pokazalo malu efikasnost, a EU naručila stotine miliona doza
KRVOPROLIĆE U AMERICI: U pucnjavi ubijena jedna osoba, više ljudi povređeno
Kako bi objasnili značenje fraze i zašto se ona upotrebljava, moramo zaviriti u grčke legende.
U pitanju je još jedna fraza, legenda i lik koji su iz grčke mitologije i verovanja pronašli svoj put do našeg svakodnenog jezika, odnosno govora.
Tantal je bio kralj Frigije, a prema legendama i miljenik bogova.
Kao sin boga Zevsa, uživao je simpatije svih bogova sa Olimpa, koji su mu podarili razne svetske darove.
Darovi poput zlatnih rudnika, pašnjaka, rajskih plodova, stoke i mnogih drugih učinili su Tantalov život rajskim i bezbrižnim. Ovako je mogao da živi do kraja života, jer su ga bogovi obožavali i posmatrali ga kao sebi ravnim.
Poznavao je sve tajne bogova i bio jedini smrtnik koji je uživao takav tretman.
Kako to uglavnom biva, vremenom je Tantalu postao mali život koji je živeo i ubrzo je počeo sebe da smatra ravnim bogovima, čak i vrhovnom Zevsu.
Bio je mišljenja da mu je sve dozvoljeno, pa je tako počeo da krade hranu sa trpeze bogova, ambroziju i nektar, koje je delio među svojim smrtnim priateljima i hvalio se. Tako je jednom prilikom u pijanstvu počeo da otkriva tajne bogova smrtnicima, sve njihove odluke o sudbini sveta i o ljudima.
Nije uspeo da sačuva ni tajne koje mu je Zevs lično poverio, verujući u svog sina.
Tantal je u svom domu skrivao zlatnog psa iz Zevsovog svetilišta na Kritu, kog je ukrao efeski kralj Pandarej, a potom slagao Hermesa, da ga nikada nije video.
Kako bogovi, navodno nisu znali gde se pas skriva, Tantal je odlučio da proveri koliko ustvari bogovi vide i znaju, pa je tako priredio gozbu u njihovu čast. Kao najbolje jelo na gozbi, poslužio je meso svoga sina, Pelopsa, koga je prethodno ubio.
Gnusnu podvalu, bogovi su odmah otkrili i niko od njih nije okusio ni komadić, osim boginje Demetre, koja usled tuge za ćerkom nije shvatila o čemu se radi, pa je pojela deo ramena.
Ovaj zločin razgnevio je Zevsa, pa je svog voljenog sina Tantala poslao kod brata Hada, u podzemni svet. Oživeo je Pelopsa, a rame, koje je Demetra pojela, napravio je od sjajne slonove kosti.
Tantal je osuđen na veliku i večitu patnju zbog svojih zločina, da trpi glad i žeđ usred vode, pokraj obilja hrane i sočnih plodova, koje nije mogao dohvatiti, jer bi mu izmicale čim bi posegao za njima.
Iz ove legende nastao je izraz "Tantalove muke", koji označava velike muke, pogotovo one izazvane blizinom željenog cilja ali opet bez mogućnosti da se taj cilj ostvari.