Imunizacija i G-7: Donacije nedovoljne za kraj pandemije

Najbogatije zemlje spremne su da pokažu više solidarnosti, pa se čak i utrkuju ko će postati globalni lider u slanju vakcina, ali njihov poklon već kasni

Piše: Tamara Jorgovanović

Džo Bajden je krenuo na svoju prvu predsedničku turneju po Evropi s najavom da će Amerika donirati 500 miliona doza “fajzer/bajontek” vakcina za 92 najsiromašnije države. Već sledećeg jutra i britanski premijer Boris Džonson, Bajdenov domaćin na prvoj stanici u Evropi, obećao je 100 miliona doza. Cela G-7 grupa (SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Japan i Kanada) zajedno će donirati milijardu vakcina, ali iz UN kažu da to nije dovoljno da se zaustavi pandemija i da treba učiniti i više i brže.

Samit G-7 u Sent Ajvsu u Kornvolu trebalo je da pokaže da države ovog kluba, kako je rekla nemačka kancelarka Angela Merkel, “ne misle samo na sebe”. Jer u prvih šest meseci baš su to radile – sebično pokušavale da obezbede mnogo više vakcina nego što im je potrebno za sopstveno stanovništvo, ne mareći za druge. Zemlje G-7 u kojima živi samo 14 odsto globalne populacije odmah su rezervisale više od polovine planirane proizvodnje i kupile trećinu.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus kritikovao je bogatije nacije da su “progutale” globalne zalihe i podsetio da je tri četvrtine svih vakcina dato u samo deset zemalja. Manje razvijene države još uvek su primorane da se oslone na nedovoljne količine u Covax sistemu SZO i Unicefa ili su ostavljene da se same snalaze na tržištu, gde je potražnja ispočetka bila tolika da ni novac nije bio dovoljan da se dođe do cepiva. Posledica ovakve raspodele je da su neke zemlje dosad potpuno zaštitile više od polovine svoje populacije, dok druge nisu ni počele imunizaciju, što samo ide u prilog strahu da pandemija još dugo ni za koga neće biti gotova.

Tek kada su vakcinisale više od 60 odsto svojih odraslih građana bar jednom dozom i pripremaju se da vakcinišu čak i decu, razvijene zemlje spremne su da pokažu više solidarnosti, pa se čak i utrkuju ko će postati globalni lider u pružanju pomoći. Sa ovih 500 miliona Amerika je visoko podigla lestvicu, a ni Džonsonova “globalna Britanija” i ostali ne žele da zaostaju. Tako će najmanje 100 miliona doza izdvojiti i Nemačka, Francuska, Italija i Švedska, Japan će dati milijardu dolara, EU 500 miliona i isto toliko u kreditima, dok su ostale evropske države skupile još milijardu dolara. Pomoć će se distribuirati ili preko Covaxa ili direktno. SZO je obećanu donaciju vakcina nazvala dobrom vešću, ali je naglasila da ih je “potrebno više i brže”.

“Da bi se istinski okončala pandemija, naš cilj mora biti da vakcinišemo najmanje 70 odsto svetske populacije do sledećeg sastanka G-7 u Nemačkoj naredne godine”, rekao je Tedros Adhanom Gebrejesus.

OD MILIJARDI NA MILIONE: Do ovog trenutka u svetu je dato oko 2,4 milijarde doza vakcina. Potpuno je imunizovano 480 miliona ljudi ili 6,2 odsto globalne populacije. Da bi se došlo do 70 odsto potrebno je 11 milijardi doza. Vakcinacija se sprovodi u 199 država, ali je jaz ogroman, pa su neke države, poput Kanade, Velike Britanije ili Čilea, bar delimično vakcinisale više od polovine odraslih građana, a neke poput Haitija, Tanzanije ili Eritreje još uvek nikoga.

Samo je u SAD dato vakcina koliko i u 173 države sa dna liste. Prema podacima Unicefa, manje od jednog procenta svih vakcina stiglo je do nerazvijenih zemalja. U Evropi je do kraja prošlog vikenda bar jednu dozu primilo 35,42 odsto stanovnika (u EU 43,50), u Severnoj Americi 39,49, Južnoj Americi 22,26, Australiji 19,50, a u Africi 2,21 i Aziji 7,24 odsto. Časopis Nejčer procenjuje da će zemlje s nižim i srednjim primanjima vakcine ove godine imati malo uticaja na tok pandemije.

Početkom juna saopšteno je da je nekoliko desetina zemalja sa drugima podelilo ukupno 132 miliona doza. Distribucija preko Covaxa se odvija sporo i dosad je u 120 država ovim putem stigao samo 81 milion vakcina. Namera je bila da se ove godine obezbede dve milijarde doza i još toliko početkom sledeće za 92 države s nižim prihodima, ali je već sada jasno da je to nedostižan cilj. SZO je očekivala milijardu “astrazeneka” vakcina iz Indije, ali je stiglo samo 30 miliona jer je zbog ogromnog skoka obolelih Indija zabranila izvoz.

Gebrejesus je rekao da je trenutni cilj da se u svakoj državi do kraja godine vakciniše 30 odsto stanovnika, a to zahteva 100 miliona doza u junu i julu i još 250 miliona u septembru.

Američki naučnik Piter Hotez sa Bejlor koledža za medicinu na svom nalogu na Tviteru procenio je da je samo za imunizaciju ljudi u ugroženim regionima u Podsaharskoj Africi, Latinskoj Americi i jugoistočnoj Aziji potrebno 5-6 milijardi doza.

Da bi se došlo do 11 milijardi vakcina za zaustavljanje pandemije, potrebno je da se države privremeno odreknu intelektualne svojine nad patentima za vakcine. Pre nešto više od mesec dana Džo Bajden je podržao ovo privremeno odricanje, čime bi se omogućilo da se vakcine proizvode i u drugim zemljama i postanu svima dostupne. Brisel je bio neprijatno zatečen promenom američkog stava – za njih poenta nije u suspenziji prava na patente već da SAD i Britanija okončaju zabranu izvoza vakcina i njihovih sastojaka.

TRKA S KINOM I VREMENOM: Najavljujući donaciju, Bajden je novinarima rekao da u davanju 500 miliona vakcina nema skrivenih motiva. “Naše vakcine ne uključuju pritiske za usluge ili potencijalne koncesije. Radimo ovo da spasemo živote i okončamo pandemiju. To je to. Tačka.”

Bile su ovo aluzije na račun Kine, koju Zapad optužuje da koristi vakcine kao sredstvo za postizanje političkih i ekonomskih ciljeva. Samit G-7 okončan je pozivom Svetskoj zdravstvenoj organizaciji da pozove eksperte koji će utvrditi izvor pandemije, odnosno da li je virus potekao iz kineske laboratorije.

Bivše diplomate i analitičari upozoravaju da Zapad mora više da se aktivira oko snabdevanja vakcinama ako ne želi da se države u jugoistočnoj Aziji potpuno okrenu, Kini koja im je izašla u susret.

Peking namerava da u program Covax da deset miliona doza, a dosad je poslao vakcine kao pomoć u više od 80 zemalja. Ne zna se tačno o kom broju je reč, ali je na osnovu javnih podataka Rojters izračunao da se radi o najmanje 16,57 miliona doza. Prema pekinškom Bridž konsaltingu, Kina je prodala više od 742 miliona doza, isporučila 262 miliona i donirala 22 miliona vakcina.

Do ovog trenutka Amerika i Kina su donirale sličan broj vakcina (25 i 22 miliona), te izgleda da prava trka na ovom polju tek počinje.

Za države koje čekaju imunizaciju tajming je bitniji od broja ponuđenih doza, pa SZO i Unicef pozivaju države da ih što pre pošalju. Amerikanci su planirali da do avgusta daju 200 miliona, a Britanci 25 miliona, dok bi ostatak stigao do juna 2022. Pošto cepiva imaju rok trajanja, a u nerazvijenim zemljama nema pravih uslova za skladištenje, strahuje se da bi stizanje veće količine odjednom krajem godine moglo da dovede do toga da vakcinama istekne rok i da postanu neupotrebljive. I sada je u nekim afričkim državama problem spora distribucija i prihvatanje već isporučenih cepiva.

U zemljama koje imaju dovoljno vakcina problem su građani koji ne žele da se vakcinišu, pa je gotovo izvesno da će milionima doza isteći rok trajanja i moraće da budu bačene iako bi nekom drugom značile. Direktor Afričkog centra za kontrolu bolesti Džon Nkengason rekao je da na ovom kontinentu zapanjeno gledaju kako Amerikanci odbijaju vakcine, dok ih Afrikanci očajnički čekaju.